Generalni sekretar UN Antonio Gutereš se pred svetskim liderima koji se suočavaju sa brojnim izazovima od klimatskih promena i rata, do nejednakosti i veštačke inteligencije, u svom poslednjem govoru Generalnoj skupštini svetske organizacije kao njen šef založio za svet zajedništva, „izgrađen na međuzavisnosti“.
Lider UN dugo je pozivao svetske vođe da ne odustanu od saradnje i zajedničkog donošenja odluka naspram sve većih globalnih izazova i sve većeg nadmetanja među velikim silama. Njegova današnja poruka Generalnoj skupštini UN imala je dodatnu hitnost jer on naputšta to mesto na kraju ove godine kada mu ističe drugi petogodišnji mandat.
„Linije rascepa u našem svetu se šire“ rekao je Gutereš pominjući ratove, sve topliju klimu i veštačku inteligenciju. Umesto da se dozvoli da svet ode dalje ka fragmentaciji i nepoverenju, pozvao je da „svet bude izgrađen na međuzavisnosti i gustoj mreži ekonomskih, političkih, društvenih i tehnoloških veza“.
Guterešovim govorom otvorena je Generalna debata ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, najvećeg godišnjeg diplomatskog skupa sveta. Lideri 193 države – članice UN u govorima iznose svoje nade, planove i kritike.
Gutereš je osudio stav da je „onaj ko ima moć u pravu“, i poručio supersilama da uvide da „vaša moć nije tako super“ dodavši da su poslednje godine jasno pokazale da „sama vojna moć ne može da osigura mir“.
Ipak, svega sat posle Guterešovog govora o tome, predsednik SAD Donald Tramp je u govoru izneo drugačije, a podjednako iskreno viđenje moći: „Dok su drugi obećavali snagu, ja sam je iskoristio da Ameriku učinim najmoćnijom zemljom na svetu“, rekao je Tramp ističući ekonomski i vojni uticaj svoje zemlje.
Godišnji skup na visokom nivou u Generalnoj skupštini UN će biti obuzet pitanjima kao što su ratovi u Iranu, Gazi, Ukrajini, Sudanu,Kongu i Mjanmaru i upornim pitanjem da li lideri mogu da učine bilo šta da ih okončaju.
Takođe će se pitati šta mogu da urade s jačanjem globalnog zagrevanja klime koje preti budućnosti planete, i rastućim nejednakostima među zenkljama, o šokovima u globalnoj privredi pošto blokirane pomorske rute i lanci snabdevanja povećavaju troškove života i usporavaju rast.
Na dnevnom redu će biti budućnost UN, starih 81 godinu: Njene videće države su i dalje pobedničke sile Drugog svetskog rata, a ne vodeći globalni igrači iz 21. veka. Zemlje članice složile su se o reformi koja uključuje osavremenjavanje ključnih institucija kao što je nekada moćni Savet bezbednosti, gde SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska imaju veliki uticaj zbog svog prava veta.
Iza scene spekulisaće se ko će voditi UN posle Gutereša koji odlazi 31. decembra, a još nema naslednika na vidiku.
Gutereš je govor završio osvrtom na svoj predstojeći odlazak i obećao da „nikad neće odustati“ od vrednosti iza kojih UN stoje.
„Gde god bio, šta god radio, nastaviću da se zalažem da je mir moguć“ rekao je Gutereš i sišao s napustio govornice uz ovacije iz sale.
Nema sumnje da su UN ključno mesto okupljanja država – članica i njihovih lidera. Očekuje se da će narednih dana Generalnoj skupštini govoriti 130 šefova država i vlada, kao i desetine ministara.
Među glavnim govornicima su Tramp i predsednik Francuske Emanuel Makron koji takođe treba da govori danas, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednik Irana Masud Pezeškijan govoriće u sredu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu — koga je gradonačelnik Njujorka Zoran Mamdani želeo da uhapsi zbog tretmana Palestinaca u Gazi, sve dok nije saznao da nema takva ovlašćenja, govoriće u četvrtak. Druge godine uzastopno palestinski predsednik Mahmud Abas neće doći u UN jer su SAD odbile da mu izdaju vizu. Ipak, istog dana će održati govor Generalnoj skupštini putem video-veze.
Sjedinjene Države su, prema sporazumu sa UN o tome da budu domaćin organizacije, obavezne da omoguće diplomatama svih država članica prisustvo sastancima.
Jednako je značajno i ko ne dolazi. Predsednik Kine Si Đinping sastaje se s Trampom u Vašingtonu u sredu, ali izostaje sa skupa UN — što neke diplomate tumače kao omalovažavanje — i umesto toga šalje potpredsednika. Ruski predsednik Vladimir Putin takođe ne dolazi, a odustao je i indijski premijer Narendra Modi.
Nema sumnje da je ovo bila teška godina za svetsku organizaciju. Ona je potisnuta u drugi plan u svojoj njenoj ključnoj odgovornosti: obezbeđivanju međunarodnog mira i bezbednosti i okončavanju velikih sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Činjenica da SAD nisu izmirile milijarde dolara zaostalih dugovanja dovela je finansiranje UN u nestabilan položaj.
Budućnost veštačke inteligencije izbila je u prvi plan globalnih briga usled njenog ubrzanog razvoja i sve veće svesti o tome da ne postoje kontrolni mehanizmi unutar same industrije, a kamoli globalni zaštitni okviri za tehnologiju koja nosi mnoge prednosti, ali i mane i nepoznanice.
Nekoliko dana pre ovog globalnog skupa, čelnici tri vodeće kompanije za veštačku inteligenciju upozorili su na mogućnost da ta tehnologija izmakne ljudskoj kontroli i pozvali na pauzu u njenom razvoju; međutim, Tramp je te zabrinutosti odbacio kao „obmanu” i založio se za nastavak napretka kako bi SAD zadržale prednost u odnosu na Kinu.
Savet bezbednosti UN je u sredu popodne uvrstio u dnevni red sastanak na visokom nivou o veštačkoj inteligenciji, što svedoči o rastućoj zabrinutosti i potrebi da se ovo pitanje razmotri. Za sredu ujutro je zakazan sastanak na visokom nivou o Ukrajini, na kojem je trebalo da učestvuje i Volodimir Zelenski.
