U brodogradilištu Uljanik u Hrvatskoj od 1954. do 2024. godine bilo je zaposleno 1.667 žena najrazličitijih profila – od nekvalifikovanih radnica na najtežim fizičkim poslovima do visokostručnih naučnica sa međunarodnim ugledom, pokazalo je istraživanje „Žene koje su gradile brodove“.
Kao jedno od najvećih i najmodernijih brodogradilišta u državi, ono je bilo motor modernizacije koji je Pulu postavio na svetsku mapu brodogradnje.
U kontekstu bivše Jugoslavije, Uljanik je predstavljao strateški vrhunac jugoslovenske teške industrije.
Projekat „Žene koje su gradile brodove“ je OVIM istraživanjem ukazao na neodrživost stereotipa o strogoj podeli na „muška“ i „ženska“ zanimanja, što je decenijska praksa tog jugoslovenskog giganta nedvosmisleno potvrdila.
On se zasniva na usmenim svedočenjima i ličnim arhivama učesnica, dok njegovu okosnicu čine audio-zapisi i transkripti zamišljeni kao svojevrsni (auto)portreti radnica.
Pravnica i bivša zaposlena radnica Uljanika Amra Pende rekla je da taj arhiv ima cilj da pokrije i šire narative i mnoge druge aspekte.
„Mi smo sada još jedan deo našeg arhiva obogatile ličnim pričama prijateljica, unuka, tetkama, majki tj. svih žena koji su radili u Uljaniku i pozvali smo sve žene koje to žele i muškarce da se uključe i da nešto kažu o svojim pretkinjama, vezano za njihov rad u Uljaniku“, rekla je ona.
Pored tih svedočenja, posebna internet stranica, koncipirana kao proces rada u nastajanju, obuhvata fotografije iz privatnih zbirki, relevantnu vizuelnu građu iz arhive samog brodogradilišta, Istorijskog i pomorskog muzeja i državnih arhiva u Hrvatskoj.
