Mnoge stvari u Rusiji nije lako predvideti, ali rezultati izbora nisu jedna od njih, ocenjuje danas urednik britanske televzijske mreže Bi-Bi-Si (BBC) Stiv Rozenberg.(Steve Rosenberg).
Nije bilo razočaranih, niti iznenađenih. Nijedna druga partija nije bila ni blizu.
Preliminarni rezultati pokazuju da bi Jedinstvena Rusija mogla da zadrži većinu u ruskoj Dumi, dovoljnu i za izglasavanje ustavnih promena.
Izbori su održani više od četiri i po godina od početka rata u Ukrajini, koji je Rusiji doneo velike ljudske gubitke na frontu, doveo do ekonomske krize, kao i nestašice goriva zbog ukrajinskih napada na ruska naftna postrojenja.
Čini se da su sve partije koje su prešle izborni cenzus od pet odsto iste one koje su činile i dosadašnji saziv parlamenta.
A poslanici u Dumi su potpuno podržavali Kremlj i njegovu takozvanu specijalnu vojnu operaciju.
Partija koja nije uspela da uđe u parlament je Jabolko.
To je jedina politička stranka kojoj je dozvoljeno da se kandiduje na ovim izborima, a protivi se ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Ali, samo 12 dana pošto je registrovana, Vrhovni sud joj je zabranio kandidaturu.
Činilo se da je to znak zabrinutosti u Kremlju da bi poruke mira koje šalju iz Jabolka mogli da dobiju suviše pažnje u javnosti.
U toj partiji nisu iznenađeni što će novi saziv parlamenta biti jednako poslušan Kremlju kao i prethodni, ocenjuje urednik BBC.
„Kakvi rezultati mogu da budu kada na listiću imate 10 partija i sve one podržavaju Putinovu politiku?“, pitao me je Nikolaj Ribakov, predsednik partije Jabolko.
„Ne očekujem promene u Dumi. Glasaće za Putinove politike jednoglasno, kao i do sada“, dodao je.
Iako Jabolko neće ući u skupštinu, oko 100 kandidata te partije su i dalje u trci za osvajanje individualnih mandata, mada se stranka suočava sa konstantnim pritiskom.
„Neki naši kandidati, koji bi učestvovali, sada su u zatvoru, mnogima je zabranjeno da se kandiduju, nekim našim izbornim posmatračima nije dozvoljeno da se registruju i nisu mogli da prate glasanje“, Nikolaj tvrdi.
Uoči poslednjeg dana trodnevnog glasanja, Ukrajina je izvela veliki napad dronovima na Moskovsku oblast. Pogođena je i rafinerija nafte u gradu.
Urednik BBC je razgovarao sa ljudima na biračkom mestu nadomak rafinerije o tom napadu.
Ni tamo nije bilo mnogo iznenađenih zbog onog što se desilo.
Posle više od četiri i po godine rata Rusije protiv Ukrajine, Moskovljani su oguglali na to da njihov grad povremeno postaje ratna zona.Umesto da budu zapanjeni, tihi su i rezignirani.
Iako je lako predvidiv rezultat izbora u Rusiji, manje je jasno šta će se posle njih desiti.
U Kremlju će verovatno koristiti rezultat za tvrdnje da većina Rusa podržava predsednika Putina, kao i za opravdavanje budućih politika i odluka u vezi sa ratom.
Putin je nedavno odbacio mogućnost novog talasa mobilizacije. „Danas ne postoji scenario u kojem bih to zatražio“, kazao je on.
Danas ne postoji. A šta će biti sutra? Uprkos negiranju zvaničnika, u ruskom društvu postoji dubok strah zbog mogućnosti dodatne mobilizacije.
U najmanju ruku, u Kremlju će najverovatnije rezultate smatrati „mandatom od naroda“ da nastave sa ratom u Ukrajini, navodi Stiv Rozenberg.
