Amerikanci su prema informacijama svoje vlade skeptičniji nego što su bili pre nekoliko godina.
Većina ispitanika u najnovijoj anketi AP-a kaže da imaju malo ili nimalo poverenja u informacije federalne administracije o izborima, domaćoj i spoljnoj politici i zaštiti životne sredine.
Istraživanje agencije AP, Centra za javna istraživanja NORC i USA Fekts (USA Facts) čiji su nalazi objavljeni danas, ukazuje da je nepoverenje u informacije savezne vlasti poraslo ne samo u odnosu na period pre stupanja na dužnost predsednika Donalda Trampa 2024. godine, već i u odnosu na kraj njegovog prvog mandata (2017-2021).
Takav rezultat bi mogao biti pokazatelj kako su njegova nastojanja da rasformira delove savezne vlasti uticala na poverenje javnosti u izvršnu vlast, posebno među sada opozicionim demokratama.
Te sumnje se protežu i na rezultate predstojećih novembarskih poslaničkih izbora.
Samo 34% anketiranih „u velikoj meri“ ili „prilično“ veruje vladinim objavama rezultata izbora, dok ih je 2024. godine bilo 40%. Potvrda rezultata izbora je rutinski proces u kojem lokalni i državni zvaničnici potvrđuju prebrojavanje glasova, ali je postala politizovana otkako je Tramp izgubio predsedničke izbore 2020. godine.
Poverenje u vladine informacije je takođe postalo stranački polarizovano od Trampovog prvog mandata, pokazalo je istraživanje.
„Prilično je teško verovati bilo čemu što se saopštava“, rekla je Šenon Ingram (46), demokratkinja koja živi u Merilendu, ukazujući na promenljive zdravstvene preporuke kao primer „sumnjivih“ vladinih informacija koje je videla otkako je Tramp ponovo preuzeo dužnost. „Postoji značajna količina pristrasnosti, a ona dolazi od ljudi koji su potpisnici saopštenja“.
Oko 60% anketiranih ima malo poverenja u informacije savezne vlade o životnoj sredini, spoljnim poslovima, izborima i politici, abortusu ili imigraciji — kažu da im veruju „samo malo“ ili „nimalo“.
Nepoverenje u ono što savezna vlada govori, poraslo je u skoro svakoj temi o kojoj su postavljana pitanja u istraživanju AP-NORC/USAFacts iz 2019. godine. To uključuje obrazovanje – porast nepoverenja sa 37% 2019. na 53% sada, sa skokom od devet procentnih poena u poslednjoj godini.
To su nalazi godinu i po posle početka previranja u izvršnoj vlasti. Tramp je počeo da demontira ključne delove savezne administracije ubrzo nakon što je po drugi put ušao u Belu kuću, krećući se ka okončanju dugogodišnjih programa i zatvaranju čitavih državnih službi.
Od tada hiljade saveznih službenika su otpuštene ili su napustile posao, značajno smanjujući broj vladinih statističara i vodećih stručnjaka koji kontrolišu kvalitet podataka.
Promene propisa i preporuka takođe su dovele do dramatičnih promena u vladinoj politici. Nedavne promene dugogodišnjih zdravstvenih saveta dovele su lekare i medicinske organizacije u sukob sa Trampovom administracijom o vakcinaciji, a Agencija za zaštitu životne sredine je ove godine poništila naučni nalaz koji je bio osnova vladinih akcija u borbi protiv klimatskih promena više od decenije.
Džeremi Kouv, 44-godišnji republikanac iz Misurija, veruje u smernice Trampove administracije o pitanjima poput vakcina, ali se ne slaže sa njenom tvrdnjom da se klimatske promene ne dešavaju ili da im ljudi ne doprinose.
„Volim Trampa; glasao sam za Trampa, ali neke stvari koje on radi čine me još nepoverljivijim“, rekao je Kouv. „Stvari poput preimenovanja Jezera Ontario u Jezero Amerika samo vas teraju da razmislite o tome koji su im prioriteti. Onda shvatite da to nije ono što bi trebalo da bude, što zauzvrat čini da imate još više nepoverenja“.
Jaz između poverenja republikanaca i demokrata u vladine informacije je mnogo veći nego što je bio tokom Trampovog prvog mandata, a to je prvi put počela da se pojavljuje pod bivšim predsednikom Džozefom Bajdenom.
Demokrate su generalno bile manje sklone da veruju vladinim informacijama tokom Trampovog prvog mandata, ali ne dramatično više nego republikanci. To se promenilo kada je kontrola nad Belom kućom promenjena. Nepoverenje republikanaca u vladine informacije je poraslo dok je Bajden bio predsednik, a opalo pošto je Tramp preuzeo dužnost. S druge strane, sumnje demokrata su opale pod Bajdenom, a naglo su porasle kada je Tramp povratio vlast.
Na primer, 61% demokrata sada ima malo poverenje u informacije o saveznom budžetu, u poređenju sa 42% republikanaca, dok 60% demokrata ima malo poverenje u informacije o kriminalu, u poređenju sa samo 32% republikanaca.
Građani koji su pristalice nijedne od ve najveće strankeNezavisni postali su nepoverljiviji prema vladinim informacijama pod Bajdenom i tako je ostalo i pod Trampom.
Jedino pitanje bez značajne stranačke podele u novoj anketi je nepoverenje prema preporukama o vakcinaciji i bezbednosti: oko 60% demokrata, republikanaca i neopredeljenih veruje saveznoj vladi u pogledu preporuka za vakcinaciju i bezbednosti „samo malo“ ili „nimalo“.
Kako se približavaju novembarski izbori, zabrinutost javnosti za tačnost rezultata izbora je široka. Nešto manje od polovine odraslih u SAD je „izuzetno“ ili „veoma“ zabrinuto da će savezna vlada javno diskreditovati ili dovesti u pitanje rezultate izbora, manipulisati rezultatima izbora ili vršiti pritisak na državne izborne zvaničnike da promene način na koji sertifikuju ili izveštavaju o rezultatima.
Tokom proteklih nekoliko meseci, Tramp je ponovio davno opovrgnute optužbe za masovnu prevaru na izborima 2020. godine, pokušavajući da uvede nova ograničenja za glasanje poštom i podstakao Kongres da uvede zahtev za dokazivanje državljanstva za registraciju glasača i za samo glasanje. Ministar unutrašnje bezbednosti Markvejn Malin takođe je upozorio državne zvaničnike da bi mogli da izgube finansiranje ili da se suoče sa istragama ako se ne pridržavaju Trampovih zahteva za bezbednost izbora.
Malo Amerikanaca veruje i informacijama koje dobijaju iz političkih kampanja. Samo oko 10% odraslih u SAD kaže da su poruke iz predizborne kampanje Demokratske ili Republikanske stranke „uvek“ ili „često“ zasnovane na činjenicama.
Kao znak koliko je nepoverenje duboko, samo oko jedne četvrtine demokrata veruje da su poruke iz predizborne kampanje njihove stranke činjenične barem „često“, dok sličan udeo republikanaca to kaže za svoju stranku.
Manje od polovine demokrata, 44%, veruje vladinim potvrdama o rezultatima izbora „u velikoj meri“ ili „prilično“, što je značajan pad u odnosu na 65% u 2024. godini.
Čak i sa Trampovim povratkom u Belu kuću, međutim, republikanci nisu videli porast poverenja. Samo 29% republikanaca ima visoko poverenje u vladine potvrde o rezultatima izbora, što je neznatno više nego 2024. godine.
Poverenje u druge izvore informacija o rezultatima izbora – kao što su nacionalni mediji ili kablovske mreže, takođe je generalno nisko.
Kim Murza, demokratkinja iz Kolorada, veruje u sposobnost SAD da sprovedu fer izbore, ali krivi Trampovu administraciju za potkopavanje poverenja Amerikanaca u taj proces.
„Moja briga je više zbog onoga što sadašnja administracija radi“, rekla je 45-godišnja Murza. „Mislim da čine sve što mogu da pokušaju da usade to nepoverenje u svest ljudi“.
