Grad Lisabon je danas otvkrio spomenik za 16 ljudi poginulih u iskliznuću uspinjače iz šina pre tačno godinu dana, dok se i dalje postavljaju pitanja o bezbednosti tog prevoznog sredstva koje i dalje ne radi.
U blizini mesta nesreće, 150 godina stara maslina je u središtu prstena krečnjačkih blokova sa imenima poginulih.
Ta nesreća je bila jedna od najgorih u glavnom gradu Portugalije u skorije vreme i bacila je senku na turistički bum tog grada.
Slikovit par žutih kabina uspinjače, nalik tramvajima, povezanih sajlom tako da se jedna penje uličicom uz strmo brdo dok se druga spušta, bio je turistička atrakcija.
Vlasti su saopštile da je 3. septembra prošle godine među poginulima bilo 11 stranaca, verovatno turista koji su uvek u duačkim redovima čekali da se provozaju.
Lisabon je prošle godine privukao oko 10 miliona turista, a oni su jedan od glavnih ekonomskih oslonaca grada. Portugalija godišnje ima oko 30 miliona inostranih posetilaca.
Rad uspinjače „Glorija“ i dalje je obustavljen dok traje zvanična istraga. Dve druge gradske uspinjače takođe ne rade zbog provere.
Godišnjica je ponovo skrenula pažnju na kašnjenja u utvrđivanju uzroka nesreće u kojoj je povređeno 24 ljudi, i u utvrđivanju eventualne konkretne krivice.
Kancelarija javnog tužioca Portugalije je saopštila da se nada da će do marta objaviti konačni izveštaj o uzroku nesreće i da li postoji krivična odgovornost.
Porodice žrtava su se žalile u pismu koje je dobio javni emiter RTP na „godinu ćutanja“ vlasti. Nisu obaveštavane o istrazi i nisu dobile nikakav kontakt zvaničnika, rekli su, prema RTP-u.
Preliminarni izveštaj o nesreći objavljen prošle godine, navodi da su nesreći doprineli kvar čelične sigurnosne sajle i nedostaci u održavanju. Jedna kabina uspinjače se sjurila niz brdo i u krivini iskočila iz šina i udarila u zgradu, a drvena kabinu se raspala.
„Karis“, portugalska kompanija koja upravlja gradskim prevozom, saopštila je u sredu da planira da otvori međunarodni tender u prvom kvartalu sledeće godine za modernizaciju uništene uspinjače, s ciljem da proradi do 2029. godine.
