Nekoliko sati pošto su ruske balističke rakete prošle noći protresle Kijev, šareni baloni su danas poleteli iz jednog školskog dvorišta u okrugu Obolonj u glavnom gradu Ukrajine gde su se svečano obučeni roditelji i deca okupili uz muziku, odlučni da ipak tradicionalno proslave početak školske godine.
Ali, svega nekoliko sekundi kasnije oglasile su se sirene upozorenjem na napad iz vazduha i svi su smesta otišli u podzemno sklonište dok su se čule udaljene eksplozije.
Ukrajinski učenici počinju svoju petu ratnu školsku godinu, a da mira nema na vidiku. Hiljade škola su se prilagodile, prelazeći na učenje na daljinu ili hibridno učenje, držeći nastavu u skloništima ili ih i nema u uništenim mestima i onima koja su pod ruskom okupacijom.
Ruski napadi su uništili procenjenih milion udžbenika, a zvaničnici očekuju jednu od najtežih ratnih zima.
Godine rata uzimaju veliki danak dok Rusija pojačava napade. Ukrajina ima malo efikasnih sredstava za presretanje rastućeg naleta balističkih raketa velike brzine, dok talasi dronova „Šahed“ doleću i po čitav dan.
Dok se sirene čuju širom Kijeva svakih nekoliko sati, direktor jedne škole Jevgen Poljakov je razmatrao otkazivanje svečanog početka pkolske godine. Ali njegov Licej Obolon ima sklonište i bio je uveren da deca mogu brzo da stignu na sigurno. I stigla su.
Kijevske škole planiraju da školsku godinu mešavinom nastave uživo i na daljinu, brzo prelazeći s jednog na drugo u zavisnosti od bezbednosti đaka i nastavnika, saopštila je gradska uprava.
Ministar prosvete Andrij Butenko rekao je u avgustu da će 8.424 srednjih škola imati nastavu u suvojim zgradama, 1.306 na daljinu, a 2.211 mešovit što znači da skoro trećina ne može u potpunosti da se otvori.
Poljakov je pokušao da zadrži učenike u učionicama, videći nedostatke učenja na daljinu.
„Roditelji treba da rade i zarađuju“, rekao je on. „Učićemo ih ovde, u školama, i bolje je da dete bude pod našim nadzorom nego da bude samo na devetom spratu dok su mama i tata na poslu, sam sa psom kao jedinim društvom, ne znajuči šta da radi“.
Njegova škola takođe koristi „Mriju“ – državnu obrazovnu aplikaciju i veb portal Ukrajine, kako bi povezala učenike, roditelje, nastavnike i školske administratore i podržala učenje na daljinu.
Ta škola obnavlja svoje sklonište od bombardovanja, priprema se za zimske nestanke struje skladišteći drva za ogrev.
Drugde u Kijevu samo nekoliko dece je doplo na neformalnu ceremoniju u školi oštećenoj u ruskom napadu pre nekoliko dana. Prozori, fasade, hodnici, vrata i oprema u tri zgrade su oštećeni, a većina učenika je školsku godinu počela onlajn.
Oksana Herasimčuk i njena ćerka ipak su došle. Njena ćerka je u prvi razred osnovne škole krenula 2022. godine, nekoliko meseci posle ruske invazije, a porodica se borila da se prilagodi ratnim uslovima.
Posle najnovijeg napada, Herasimčuk kaže da su se deca u najmlađem uzrastu suočila s mnogim iskušenjima, teškim i za odrasle.
Jevhen Jurko je doveo svog šestogodišnjeg sina Darija u školu prvog dana. Darije je imao svoj prvi čas onlajn, ali je želeo da sam vidi školu.
Jurko i njegova supruga planiraju da ostanu u Kijevu i da Darija zadrže u školi. Veruju da tamo može da uči čak i ako se časovi održavaju u podrumu.
Od početka rata, 318 pkola u Kijevu je oštećeno, uključujući 156 osnovnih, po podacima gradskog odeljenja za obrazovanje. Neke škole su pogođene od dva do osam puta.
Broj prvaka u kijevskim školama opao je za oko 40% od početka rata – sa 28.500 1. septembra 2022. na 16.600 ove godine.
„Ukrajinsko obrazovanje je sada kao stalna trka s preponama“, rekla je Ana Pucova, suosnivačica dobrotvorne fondacije savED: „Sistem se prilagođava, ali uslovi se često menjaju brže nego što možete da izgradite neki model i kažete: ‘E, sada radimo ovako’ „.
Uticaj rata na obrazovanje je „veoma ozbiljan“, rekla je Pucova, navodeći akumulirani gubitak u učenju, smanjenje broja učenika i veliko opterećenje škola i nastavnika. Broj školske dece u Ukrajini opao je za 17,5%, ili za više od 755.000, od školske 2021-22. godine.
„U školi dete uči da komunicira s drugima, gradi odnose, radi u grupi, rešava sukobe, postaje deo zajednice“, rekla je Pucova, ali „za mnogu ukrajinsku decu nije bilo normalnog školskog iskustva već nekoliko godina“.
Uticaj rata značajno varira u zavisnosti od regiona, rekla je ona: neka područja se stalno suočavaju s uzbunama, dok se druga godinama uglavnom oslanjaju na onlajn učenje jer je bezbedna nastava uživo moguća samo u skloništima pod zemljom. Neke zajednice su doživele veliki priliv raseljene dece.
Deca prevazilaze kapacitete škola, dok su druge izgubile toliko učenika da su škole morale da se spoje ili zatvore.
Među regionima u kojima savED funkcioniše, oštećene ili uništene škole čine više od 92% onih koje rade u delu južne Hersonske oblasti koji je pod kontrolom Ukrajine i oko 39% u Nikolajevu. U istočnom Harkovskom regionu, ta brojka je veća od 67%, a u severnom Sumskom regionu, skoro 54%.
„Dugoročno gledano, ovo više nije samo pitanje škole“, rekla je Pucova jer će „nivo znanja današnje dece odrediti kvalitet budućih stručnjaka, produktivnost privrede, sposobnost zemlje da stvara složene proizvode i tehnologije“.
