Stranka Srbija centar (SRCE) ocenila je danas da su reprezentativni sindikati izdali prosvetne radnike, navodeći da na svakih mesec-dva ulaze u, kako su istakli, navodno oštre pregovore sa državom, ali da se na kraju „nisu izborili ni za šta“.
U saopštenju Resornog odbora za obrazovanje SRCE navodi se da su poslednji pregovori sindikata UGS „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) sa državom bili vezani za minimalnu cenu rada.
„Sindikati (UGS „Nezavisnost“ i SSSS) su za minimalnu cenu rada, tražili najmanje 650 evra, odnosno povećanje od 100 evra (sa sadašnjih 550 evra) dok je država ponudila 600 evra (dakle, porast od 9,2%). Sindikati su kao i obično pokazali „čvrstinu“ i naravno nisu se izborili ni za šta. Nikada. Dakle, biće kako država odreže“, navodi SRCE.
U saopštenju se dodaje da su „reprezentativni sindikati“ tokom prošle godine „izbrisali podršku prosvetnim radnicima tokom protesta“, kao i da su ostali nemi na predlog novog nacrta Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.
SRCE navodi i da su „reprezentativni“ sindikati u Poseban kolektivni ugovor (PKU) uneli stavku prema kojoj jubilarnu nagradu u punom iznosu u prosveti mogu da dobiju samo prosvetni radnici koji su članovi tih sindikata, dok oni koji nisu članovi dobijaju polovinu nagrade.
„Mada je ovo potpuno nezakonita stavka Ugovora škole se pri isplati rukovode ovim PKU“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su u poslednjih nekoliko meseci dobijeni sudski procesi u kojima je školama naloženo da nastavnicima koji su se žalili isplate kompletnu jubilarnu nagradu.
„Čini se da sindikati u Srbiji, postoje samo zato da bi forma sindikalnog organizovanja postojala u Republici Srbiji. Državi diskontinuiteta“, ocenjuje SRCE.
Ta stranka navodi da „reprezentativni“ sindikati imaju zakonom propisanu institucionalnu podršku i ekskluzivno pravo na socijalni dijalog, kao i da Zakon o radu predviđa da samo reprezentativni sindikati mogu da pregovaraju o kolektivnom ugovoru i učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta.
„Država im obezbeđuje uslove za rad. Mada je sindikalna članarina propisana (1% od prihoda) praktično nijedan sindikat se ne finansira iz članarina, već uz ogromnu pomoć države i dotacije iste“, navodi se u saopštenju.
SRCE ocenjuje da je zbog toga „potpuno logično da sindikati pre svega neguju saradnički odnos sa državom a formalno zastupaju ugrožene radne strukture“.
„Radi se o neprekidnoj simulaciji pregovora, gde zapravo država donosi odluke, uz medijsko utemeljenje da je razgovora sa sindikatima bilo“, navodi se u saopštenju.
SRCE postavlja i pitanje koliko su sindikati u Srbiji reprezentativni, navodeći da je reprezentativnost SSSS i UGS „Nezavisnost“ poslednji put ispitivana 2009. godine.
„Dakle za poslednjih 17 godina ona nije ispitivana“, navodi SRCE i dodaje da zaposleni u različitim preduzećima imaju „opravdanu sumnju“ da ovi sindikati nemaju 10 odsto potpisanih pristupnica, odnosno oko 236.000 članova, koliko je potrebno da bi bili reprezentativni.
U saopštenju se navodi i da osnovne plate republičkih sindikalnih lidera iznose od 250.000 do 300.000 dinara, uz ocenu da su neki sindikalni lideri zauzeli mesta u različitim upravnim odborima koja su takođe plaćena.
„Pravo pitanje je kako ovi zakonski pregovarači uopšte mogu da razumeju kršenja radnih prava socijalne i obrazovne politike, ako su neprekidno u bliskoj saradničkoj vezi sa državom“, navodi SRCE.
Ta stranka ocenjuje da su „reprezentativni sindikati zapravo glavni krivci za status prosvetnog radnika u našoj zemlji“, navodeći da su to pokazali pregovaranje oko Nacrta ZOSOV-a, isplata jubilarnih nagrada i pregovori o minimalnoj ceni rada.
„U srpskoj istoriji, ni prilikom najboljih uslova pregovora, nikada se poturicama nije moglo verovati“, zaključuje se u saopštenju Resornog odbora za obrazovanje Srbija centra (SRCE).
