Robert Garson, advokat lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, predao je Sudu na Floridi izmenjenu tužbu protiv američke administracije zbog ranije uvedenih sankcija, koje su ukinute u oktobru 2025. godine.
Izmenjena tužba predata je nakon što je juče istekao rok da Dodikov pravni tim dostavi odgovor na zahtev američke administracije da se odbaci tužba lidera SNSD-a, članova njegove porodice, najbližih saradnika i s njima povezanih firmi, koja je protiv Stejt departmenta podneta u aprilu ove godine.
Sarajevski portal Raport, koji je naveo da ima uvid u izmenjenu tužbu, preneo je da su iz nje izbačeni delovi i narativ o političkoj osveti administracije bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena zbog Dodikove podrške trenutnom predsedniku SAD Donaldu Trampu, kao i teške optužbe o „napadu na hrišćanstvo“ u BiH.
Tužba je, ističe se, sada potpuno „očišćena“ od politike i prebačena je na teren američkog ustavnog prava.
Navodi se da Dodik, njegov sin i zet, kao i mreža saradnika preko svog zajedničkog američkog advokata kao „glavnu kartu“ na koju igraju izdvajaju aferu „Autopen“, odnosno navode o zloupotrebi predsedničkog mehaničkog potpisa pred kraj mandata bivšeg američkog predsednika Bajdena.
Dodikov tim tvrdi da su proširene sankcije nevažeće, jer ih Bajden, zbog svog lošeg zdravstvenog stanja pred kraj mandata, navodno nije potpisao lično niti je znao šta potpisuje, već su to u njegovo ime uradili saradnici.
U ovom delu tužbe Dodikov advokat se, kako se ističe, direktno poziva na Donalda Trampa i njegove zvanične odluke iz prošle godine kojima je pokrenuta istraga o ovoj zloupotrebi i kojima je Tramp proglasio dokumente potpisane tom olovkom nevažećim.
Ocenjuje se da Dodik preko Trampovih odluka pokušava srušiti Bajdenove sankcije.
U novoj tužbi Dodikov advokat zahteva da sud donese trajnu zabranu kojom bi se američkoj vladi naredilo potpuno povlačenje i formalno ukidanje Bajdenove izvršne uredbe 14140, te upućuje zahtev sudiji da naredi Ministarstvu finansija SAD (OFAC) da iz svih svojih zvaničnih baza podataka trajno izbriše bilo kakvo pominjanje činjenice da su Dodik i ostali ikada bili na američkoj „crnoj listi“.
Njegov advokat u izmenjenoj tužbi navodi da i Dodik i ostali, kojima su ukinute sankcije, u stvari trpe gotovo iste posledice kao kada su bili pod sankcijama, odnosno da je skidanje s „crne liste“ ostalo „mrtvo slovo na papiru“.
„Glavne komercijalne baze podataka za proveru usklađenosti sa sankcijama i dalje označavaju tužioce. Na dan podnošenja ovog dokumenta tužioci su i dalje označeni u tim bazama podataka“, naveo je Dodikov advokat.
Dodaje da će velike američke finansijske institucije odbijati ponovo da otvore račune tužilaca ili nastaviti da obrađuju bankovne transfere u njihovo ime.
„Te institucije će kao osnov za nastavak odbijanja navoditi njihov raniji status na SDN listi i trajni rizik u pogledu usklađenosti, bez obzira na formalno uklanjanje sa liste“, piše u izmenjenoj tužbi.
Još se navodi da „reputaciona stigma“, nastala time što je Vlada SAD-a Dodika, članove njegove porodice, njegove saradnike i firme povezane s njima službeno označila kao pretnje nacionalnoj bezbednosti, „i dalje nanosi konkretnu štetu njihovom političkom, profesionalnom i ličnom položaju“.
U izmenjenoj tužbi se navodi i da Dodik i ostali imaju imovinu u SAD, mada je lider SNSD-a i svi koji su s nji bili na „crnoj listi“ tvrdili da im američke sankcije ne predstavljaju problem, jer ionako nemaju imovinu u Americi.
Podseća se da je Trampova administracija u zahtevu sudu za odbacivanjem tužbe, između ostalog, potencirala i činjenicu da tužioci nemaju imovinu u SAD, odnosno nikakve veze s Amerikom, što je bio limitirajući faktor za prihvatanje tužbe.
„Tužioci su imali značajne kontakte sa SAD-om, dovoljne za pozivanje na zaštitu prava na pravičan postupak, u smislu da su održavali imovinu unutar jurisdikcije SAD, obavljali redovne finansijske transakcije sa američkim licima i subjektima i bili podvrgnuti prisilnim regulatornim ovlaštenjima Sjedinjenih Država…“, stoji između ostalog u izmenjenoj tužbi.
Dodikov pravni tim naglašava da su američke banke u okruzima Majami-Dejd i Brauard posle uvođenja sankcija bile zakonski obavezne da „zamrznu sva sredstva koja pripadaju tužiocima, a koja se drže na računima u ograncima u ovom distriktu“.
Pošto je Milorad Dodik pod paralelnim sankcijama Velike Britanije, američka administracija se u zahtevu za odbacivanje tužbe pokušala odbraniti tvrdnjom da Dodiku štetu nanosi London, a ne Vašington koji je ukinuo sankcije.
Međutim, u izmenjenoj tužbi se to pobija, navodeći da su američke banke blokirale Dodika tri meseca pre odluke Velike Britanije, a kao ključni dokaz navode da preostalih devet članova porodice i saradnika s liste nikada nisu dobili sankcije Londona, a pretrpeli su potpuno iste finansijske probleme.
Za razliku od prvobitne tužbe, u izmenjenoj tužbi sada Dodik i ostali traže da im Amerika zbog, kako su naveli, nezakonitih sankcija isplati simboličnu odštetu od jednog dolara po osobi, s obzirom na to da prema američkom zakonu, kada tražite makar i simboličnu novčanu odštetu, sud više ne može tek tako odbaciti slučaj pod izgovorom da ste skinuti s liste i da je problem rešen, na što verovatno i računa Dodikov advokat.
Prema tvrdnjama Raportovih izvora, pisanjem izmenjene tužbe Dodikov advokat istovremeno i kupuje vreme za svog klijenta, jer sad će se američka administracija verovatno morati ponovo izjašnjavati o ovom dokumentu koji se bitno razlikuje od onog iz aprila i za šta će morati da prođu određeni rokovi.
Konačna odluka o Dodikovoj tužbi verovatno će uslediti posle oktobarskih opštih zbora u BiH, što je i bio cilj podnošenja izmenjene tužbe, zaključuje se u tekstu.
