Kremlj je danas saopštio da je direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif (John Ratcliffe) razgovarao u Moskvi sa svojim obaveštajnim kolegama, što je retka i tajna poseta u vreme kada su odnosi sa Vašingtonom i dalje zategnuti zbog rata Rusije u Ukrajini.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se Retklif nije sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je bio obavešten o kontaktima koji su bili „na nivou obaveštajnih agencija“
„Naravno, predsednik Putin je odmah obavešten o svemu“, dodao je Peskov, odbijajući da kaže o čemu se razgovaralo.
CIA se nije oglasila, dok je američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao da je Retklif obavio „polurutinsku“ posetu Moskvi.
„To je bila polurutinska poseta… Želeli bismo da rat u Ukrajini prestane“, rekao je Tramp.
Ruske državne novinske agencije su javile da je američki vojni avion sleteo na moskovski aerodrom Vnukovo u utorak i poleteo kasnije tog dana.
Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je za AP da je Vašington obavestio Kijev da će delegacija putovati u Moskvu i zatražio da obustavi napade dok ne ode.
Zvaničnik je rekao da se zahtev ne odnosi na celu rusku teritoriju, već posebno na Moskvu, Sankt Peterburg i neke severne regione. Napadi na druge delove Rusije su nastavljeni, rekao je neimenovani ukrajinski zvaničnik.
Peskov je rekao da su „kontakti između obaveštajnih agencija sami po sebi pozitivna pojava, pozitivan proces“, ali je naglasio da odnosi Rusije i SAD ostaju u „dubokoj krizi“.
Dodao je da je „prerano reći“ kakav će uticaj Retklifova poseta imati na veze između dve zemlje.
Andrej Soldatov, stručnjak za ruske bezbednosne službe, rekao je za AP da se takve posete „ne dešavaju svake godine“.
Zvanični kanali komunikacije između Moskve i Vašingtona održavaju se od 1980-ih i postoje kako bi obe strane mogle da razgovaraju ako su američki ili ruski životi u opasnosti ili iz drugih razloga, rekao je Soldatov.
Nikolaj Patrušev, sekretar Putinovog Saveta bezbednosti, sastao se 2021. godine sa direktorom CIA Vilijamom Bernsom (William Burns) u Moskvi mesecima pre nego što su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu.
Berns se kasnije sastao sa Sergejem Nariškinom, šefom ruske obaveštajne agencije, u Turskoj u novembru 2022. godine, kako bi upozorio Rusiju da ne raspoređuje nuklearno oružje u Ukrajini.
Detalji razgovora u utorak nisu otkriveni, ali takvi sastanci se obično održavaju samo kada je u pitanju hitna nacionalna bezbednost i kada je to u „američkom nacionalnom interesu“, rekao je Soldatov.
Odnosi između Rusije i SAD pali su na najniže nivoe Hladnog rata posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ali se činilo da su se otoplili nakon što se predsednik Donald Tramp (Trump) vratio na dužnost.
Tramp je na početku svog drugog predsedničkog mandata obećao da će brzo okončati rat, obavio je više telefonskih razgovora sa Putinom, i čak ga je ugostio na Aljasci pre godinu dana.
Međutim, napori da se pregovara o mirovnom sporazumu su uglavnom zastali od tada, a pažnja SAD se okreće ka ratu sa Iranom, a i Moskva i Kijev pojačavaju svoje dugoročne napade jedni na druge.
Putin je odbacio insistiranje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na trenutnom prekidu vatre, tvrdeći da Rusija želi sveobuhvatno rešenje, a ne privremeno primirje.
Rusija je predložila da posreduje u ratu SAD i Izraela sa Iranom, važnim saveznikom Moskve na Bliskom istoku.
Nakon što je Putin poslao snage u Ukrajinu u februaru 2022. godine, Teheran je Rusiji obezbedio dronove Šahed i kasnije licencirao njihovu proizvodnju u Rusiji.
U januaru 2025. godine, Moskva i Teheran su potpisali sporazum o „sveobuhvatnom strateškom partnerstvu“. Ali čak i dok je izgradila veze sa Iranom, Rusija je ostala prijateljska sa Izraelom, a analitičari su njene odnose sa Iranom opisali kao složene i izazovne.
U martu je AP izvestio da je Rusija pružila Iranu informacije koje bi mogle pomoći Teheranu da napadne američke ratne brodove, avione i drugu imovinu u regionu, prema rečima dva zvaničnika upoznata sa američkim obaveštajnim službama o tom pitanju.
Neimenovani zvaničnici upozorili su da američke obaveštajne službe nisu otkrile da Rusija nalaže Iranu šta da radi sa tim informacijama.
Na pitanje da li će Rusija ići dalje od političke podrške i ponuditi vojnu pomoć Iranu, Peskov je rekao da nije bilo takvog zahteva od Teherana. Na pitanje da li je Moskva pružila bilo kakvu vojnu ili obaveštajnu pomoć Teheranu od početka rata u Iranu, on se uzdržao od komentara.
Soldatov je rekao da je moguće da je na sastanku u utorak razgovarano o zaštiti američkog osoblja, baza ili objekata na Bliskom istoku koje je Iran ciljao.
