Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) Bosne i Hercegovine (BiH) nominacije za članove Predsedništva BiH na opštim izborima, koji će se održati 4. oktobra, predalo je deset kandidata.
Najviše kandidata je za bošnjačkog člana, njih četiri, a za srpskog i hrvatskog člana Predsedništva po tri kandidata.
Za bošnjačkog člana Predsedništva kandidovao se Bakir Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije (SDA), koji je u dva mandata bio član državnog Predsedništva, a potom i delegat u Domu naroda BiH.
Jedan od njegovih rivala biće Denis Bećirović (Ujedinjeni za državu BiH), aktuelni član Predsedništva BiH, čiju kandidaturu podržava širi blok stranaka okupljen oko probosanske koalicije „Trojka“.
Za bošnjačkog člana Predsedništva BiH kandidovao se i Fahrudin Radončić, lider Saveza za bolju budućnost BiH (SBB), koji je ministar bezbednosti BiH u dva mandata i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.
On je vlasnik medijske grupacije „Avaz“.
U trci za bošnjačkog člana Predsedništva BiH biće i Semir Efendić (Stranka za BiH), predsednik te stranke i dugogodišnji načelnik sarajevske opštine Novi Grad, koji je pre prelaska u Stranku za BiH bio u SDA.
Za poziciju srpskog člana Predsedništva BiH boriće se Željka Cvijanović (SNSD), koja je aktuleni član Predsedništva BiH i čiju kandidaturu je podržala vladajuća koalicija u Republici Srpskoj (RS).
Iz opozicionih redova dolaze dva kandidata – Marinko Božović (SDS), dugogodišnji načelnik Istočne Ilidže, koga podržavaju i Pokret Sigurna Srpska (PSS) Draška Stanivukovića i Narodni front (NF) Jelene Trivić, te Nebojša Vukanović, predsednik liste „Za pravdu i red“, koji je trenutno poslanik u Narodnoj skupštini RS.
U trci za hrvatskog člana Predsedništva BiH su Darijana Filipović (HDZ BiH), aktuelni poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH i potpredsednica HDZ-a BiH, Zdenko Lučić, nezavisni kandidat, te Slaven Kovačević (Demokratska fronta), dugogodišnji politički saradnik trenutnog hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića i njegov savetnik za spoljnu politiku.
Srpski član Predsedništva BiH bira se u Republici Srpskoj, kao jednoj izbornoj jedinici za taj nivo vlasti, dok se bošnjački i Hrvatski članovi državnog Predsedništva BiH biraju u Federaciji BiH, kao drugoj izbornoj jedinici.
Hrvatski političari u BiH godinama insistiraju na promeni Izbornog zakona BiH, kako bi se obezbedilo „legitimno predstavljanje Hrvata“ u Predsedništvu BiH, odnosno kako bi se onemogućilo da hrvatski član Predsedništva ne može biti izabran većinski glasovima Bošnjaka, kao što je to bio slučaj za izborom Željka Komšića u dva mandata.
