Vojna delegacija Turske je posetila jednu vazduhoplovnu bazu na severu Sirije dan pre nego što je pogođena izraelskim napadima iz vazduha, rekli su sirijski zvaničnici.
U napadu Izraela iz vazduha sa osam raketa na bazu Abu Duhur u utorak, satima pošto je otišla delegacija Turske, nije bilo žrtava, a znatno su oštećene novoizgrađene piste i hangari.
Kancelarija premijera Izraela Bendžamina Netanjahua je saopštila da je Izrael napao tu bazu jer je Sirija „na ivici kršenja“ dogovorenog „statusa kvo u bezbednosnim pitanjima“ time što je dozvolila turskim trupama da se tamo smeste.
Dva sirijska zvaničnika koji su govorili pod uslovom da im se ne objcve imena, rekli su da je delegacija Turske posetila vazduhoplovnu bazu u severozapadnoj provinciji Idlib u ponedeljak da bi pregledala radove na obnovi koji su u toku.
To je bila prva potvrda turskog prisustva u bazi Abu Duhur.
Turski i sirijski zvaničnici nisu javno komentarisali ulogu Turske, ali su osudili napad, kao što je učinio i Tom Barak, ambasador SAD u Turskoj koji je specijalni izaslanik za Siriju i niz arapskih zemalja.
Turski zvaničnici nisu danas komentarisali navodno prisustvo turske vojne delegacije u Siriji.
Međutim, Direkcija Predsedništva Turske za komunikacije je saopštila da je Netanjahu izneo „neodržive tvrdnje… koje imaju za cilj da legitimizuju nezakonite izraelske napade iz vazduha na suverenitet i teritorijalni integritet Sirije“. Ocenila je da je cilj Netanjahua „sprovođenje ekspanzionističke i destabilizujuće politiku u regionu uoči izbora u Izraelu“.
Turska će „odlučno nastaviti da sarađuje sa sirijskom vladom na legitimnoj osnovi radi uspostavljanja mira, stabilnosti i prosperiteta u Siriji i nikada neće dozvoliti destabilizaciju Sirije“, saopštila je Direkcija.
Vazduhoplovna baza Abu Duhur je na strateškom položaju blizu granica provincija Idlib, Alepo i Hama. Tokom vlasti sirijskog predsednika Bašara Asada, svrgnutog pobunjeničkom ofanzivom u decembru 2024. godine, borbeni avioni MiG-23 i MiG-21 i avioni L-39 delovali su iz te baze.
Turska podržava obnavljanje oružanih snaga Sirije obučavanjem sirijskog osoblja u turskim vojnim školama i bazama, kao i isporukom opreme i logističke podrške. Zvaničnici nisu otkrili o kojim vrstama opreme je reč. Dve zemlje su prošle godine potpisale sporazum kojim je formalizovana njihova vojna saradnja.
Ove godine su sirijske trupe učestvovale u vojnim vežbama u Turskoj.
Turski zvaničnici su više puta izjavili da Ankara ne smatra bezbednost Sirije odvojenom od svoje bezbednosti.
Izrael je sumnjičav prema novim vlastima u Damasku koje predvode bivši islamistički pobunjenici. Privremeni predsednik Sirije Ahmad el Šara je više puta rekao da ne želi sukob sa Izraelom.
Izrael je izveo stotine napada iz vazduha širom Sirije posle pada Asada, uglavnom uništavajući objekte sirijske vojske da ne bi dospela u ruke nove vlasti. Izraelska vojska je uz to preuzela kontrolu nad „tampon-zonom“ kojom patroliraju UN na jugu Sirije, koji Izrael i dalje okupira.
Turska, članica NATO-a koja je takođe nedavno potpisala odbrambeni pakt sa Saudijskom Arabijom i Pakistanom, nije dala nikakve naznake da će vojno odgovoriti na izraelske napade u Siriji, ali je napad na bazu dodatno opteretio već zategnute tursko-izraelske odnose.
Turska i Izrael su nekada bili bliski saveznici, ali su duboka trvenja nastala tokom više od dve decenije vladavine turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, uprkos kratkim periodima mirenja. Erdogan je otvoreni kritičar izraelske politike prema Palestincima, dok je Izrael ljut zbog Erdoganove podrške militantnoj grupi Hamas.
Pad Asadove vlade dodatno je zategnuo njihove odnose, jer ta dva rivala nastoje da jedan drugom obuzdaju uticaj u obema susednoj Siriji, a neki analitičari se plaše da bi mogli da krenu i ka ratu uz upotrebu domaćih, sirijskih frakcija.
