Ona je kazala da je čitav set primedbi koji se odnosi na izgradnju nadvožnjaka odbačen u Zavodu za urbanizam i sada predstoji zatvorena sednica Komisije za planove na kojoj će biti doneta konačna odluka da li će primedbe biti prihvaćene ili ne.
Javna sednica Komisije za planove održana je u Oficirskom domu u Nišu i prisustvovao joj je veliki broj građana sa područja opštine Pantelej i Crveni krst koji su burno reagovali na odbijanje njihovog zahteva da nadvožnjak ne bude građen.
Stanovnici tog dela Niša su, kao i na protestima koje su organizovali proteklih meseci, zatražili da železnička obilaznica bude izgrađena iznad naselja Vinik i istakli da bi izgradnja trasom koja je planirana, međunarodni železnički saobraćaj samo bio premešten iz jednog gusto naseljenog dela grada u drugi deo grada.
Prolazak teretnih vozova brzom prugom, dodali su, predstavljao bi ozbiljnu pretnju po zdravlje i bezbednost ljudi u Panteleju, ali i u celom Nišu.
Kazali su i da izgradnja nadvožnjaka u obliku potkovice nije moguća bez rušenja čitavog niza kuća, dok bi oni čije se kuće nalaze u blizini preko zime bili u stalnoj opasnosti da im na krov ne sleti neko vozilo.
Advokatica i stanovnica opštine Pantelej Dragana Milutinović izjavila je da bi nadvožnjak u obliku potkovice predstavljao „potpuno besmisleno“ rešenje saobraćaja u Borskoj ulici.
„Taj tobogan bi predstavljao saobraćajnicu sa visokim nagibima i oštrim krivinama. Po rečima saobraćajnih inženjera tu ne bi mogao da se odvija saobraćaj automobila, kombija, autobusa, ne bi mogla da prolaze kola Hitne pomoći, niti vozila gradske čistoće“, istakla je Milutinović.
Ona je kazala da o obilaznici o kojoj se stalno govori, nema ni govora jer železnička pruga, prema sadašnjim planovima, ništa ne obilazi već se samo prebacuje iz jednog gusto naseljenog dela grada u drugi gusto naseljeni deo grada.
„Apelujem na urbaniste i pre svega na moje kolege odbornike u skupštini grada da ovaj plan ne usvajaju“, istakla je Milutinović.
Predstavnici Zavoda za urbanizam su na sednici istakli da izgradnja nadvožnjaka preko železničke pruge predstavlja optimalno rešenje sa aspekta bezbednosti saobraćaja.
„Nagibi zadovoljavaju zakon propisane vrednosti, planirane su odvojene površine za odvijanje svih vidova saobraćaja, sa minimalnim produženjem vremena putovanja svih učesnika u saobraćaju“, istakli su na sednici predstavnici Zavoda za urbanizam.
Oni su takođe kazali da je izgradnja železničke pruge u opštini Pantelej planirana još Generalnim urbanističkim planom grada Niša iz 1953. godine i dodali da se ista trasa pruge nalazila i u svim planskim dokumentima koji su nakon toga usvajani.
Predstavnici „Železnica Srbije“ i izvođača radova na sednici su naglasili da je građevinska dozvola za trasu pruge koja prolazi kroz opštinu Pantelej izdata na osnovu planskog dokumenta grada Niša koji je usvojen još 2016. godine.
Nekadašnji zamenik gradonačelnika Niša Ljubivoje Slavković kazao je na sednici da je sedam godina radio na projektu železničke obilaznice, a posebno na eksproprijaciji tako da pouzdano zna da je doneto 2.200 rešenja o eksproprijaciji.
„Nije bilo nijedne žalbe na tih 2.200 rešenja o eksproprijaciji, a time je na indirektan način trasirana železnička obilaznica“, rekao je Slavković.
Prema njegovim rečima, po završetku eksproprijacije Zavod za urbanizam uradio je Plan generalne regulacije obilaznice koji je 2016. godine usvojila železnica, Evropska investiciona banka, nadležno ministarstvo i Skupština grada Niša.
Marija Mitrović, jedna od organizatora protesta „Borska ulica ne sme da stane“ istakla je da železnička obilaznica neće proći tu gde nameravaju da je izgrade, kroz centar opštine Pantelej.
„Ta pruga neće tu da prođe, ja vam to obećavam jer ćemo mi za to da se potrudimo, ali ne sa našim institucijama. Kuca vam Evropa na vratima, a kada vam zakuca Evropa ne plaćaju danak oni koji uzimaju novac već oni koji potpisuju, to da znate“, istakla je Mitrović.
Izgradnja železničke obilaznice počela je u julu 2024. godine, a rok za završetak je u trećem kvartalu 2027. godine.
Prema najavama, projekat podrazumeva gradnju 22,4 kilometra pruge i vredan je 153,6 miliona evra.
Gradnju finansiraju Srbija iz budžeta i kroz kredite Evropske investicione banke i Evropska unija kroz bespovratna sredstva.
