Pitanjem novinara nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) na pres-konfereciji predsednika Ukrajine i Srbije u subotu u Beogradu je jednim potezom pažljivo režiran diplomatski susret pretvoren u propagandni poklon Kremlju, ocenio je danas briselski portal EUalajv.
Pitanje dopisnika FAZ Mihaela Martensa „Šta mi Evropljani možemo da učinimo da vam pomognemo da ubijete još Rusa… još ruskih vojnika, naravno“ nije bilo samo nespretno, bilo je groteskno, ocenjuje se u komentaru i dodaje da je „formulacija tog pitanja pružila ruskim propagandistima gotov dokazni materijal“.
„Moskva već dugo plasira tvrdnju da Zapad ne želi samo opstanak Ukrajine, već i uništenje same Rusije. Martensove reči – izgovorene iz usta nemačkog dopisnika jednog od vodećih evropskih listova, pružile su im upravo onu kratku izjavu koju su čekali. Naknadno širenje te izjave u ruskim državnim medijima i među ruskim zvaničnicima bilo je predvidivo. Ovaj incident i dalje odjekuje upravo zato što deluje kao potvrda narativa koji je inače netačan. Jedna loše odabrana rečenica može da napravi veću štetu nego što pažljivo sastavljeno saopštenje može da popravi“, ocenjuje se u tekstu.
Autor komnetara Georgi Gotev navodi i da su ruski zvaničnici, predvođeni portparolkom Ministarstva spoljnih poslova Marijom Zaharovom, iskoristili porodičnu istoriju novinara čiji je deda bio član Nacističke stranke, nazivajući ga „potomkom naciste“ čije je pitanje „navodno otkrilo neprekinutu nacističku lozu i stvarne namere Zapada“.
Dodaje se da je i kontekst važan jer „u Vučićevoj Srbiji velike konferencije za novinare retko predstavljaju priliku za spontano postavljanje pitanja – pitanja su često unapred dogovorena, novinari odabrani, a teme usklađene“.
„To nije slobodno novinarstvo, to je kontrolisano političko pozorište. Činjenica da je Martens dobio reč ukazuje ili na nameran izbor, ili na propust u kontroli. U oba slučaja, Vučićeva vlada snosi posrednu odgovornost za sliku koja je usledila. Kada režirana propaganda pođe po zlu, neprijatnost koja nastane deli se sa svima“, ocenjuje autor.
U tekstu podseća da je FAZ u međuvremenu izrazio žaljenje, navodeći da je pitanje bilo loše formulisano i objasnivši da urednička politika lista nije da treba ubiti što više ruskih vojnika.
List je ponovo potvrdio podršku pravu Ukrajine na samoodbranu u skladu sa međunarodnim pravom, kao i okončanju ruskog agresorskog rata. To pojašnjenje je bilo potrebno i dobrodošlo. Ipak, šteta je već bila načinjena, ocenio je Gotev uz zaključak da je „Martensovo pitanje bilo težak gaf, jezivo, profesionalno štetno i geopolitički kontraproduktivno“.
