Najmanje 56 ljudi je pogubljeno u Iranu od 19. marta pod optužbom da su ugrozili državnu bezbednost, izjavio je danas visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Turk) i pozvao Teheran da obustavi sva pogubljenja i obaveže se na ukidanje smrtne kazne.
„Uznemiren sam povećanjem broja pogubljenja i smrtnih presuda izrečenih u Iranu od marta, kao i kontinuiranom upotrebom smrtne kazne za ulivanje straha u stanovništvo i suzbijanje neslaganja“, rekao je Tirk, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters).
Tirk je naveo da stotinama drugih prete pogubljenja pod sličnim optužbama – da su ugrozili državnu bezbednost, a i zbog krivičnih dela povezanih s drogom.
Iranski režim brani zakone koji predviđaju primenu smrtne kazne, smatrajući ih pravno osnovanim i neophodnim za državnu bezbednost.
Među pogubljenima je i 27 ljudi osuđenih u slučajevima povezanim s velikim januarskim demonstracijama.
Masovni antivladini protesti su širom Irana izbili 28. decembra 2025. godine, a vrhunac nasilja je bio 8. i 9. januara 2026. godine.
Pokrenuta ekonomskim kolapsom Irana i padom iranske valute, rijala, pobuna se proširila na sve od 31 ppokrajine sa pozivima na zbacivanje vlasti Islamske Republike.
Uz to je bila široko rasprostranjena frustracija javnosti pojačana regionalnim promenama i prethodnim ratovima.
Snage bezbednosti su odgovorile brutalnom, militarizovanom represijom uz upotrebu bojeve municije, teškog naoružanja i snajperista protiv nenaoružanih demonstranata. To je rezultiralo hiljadama pogibija i masovnim hapšenjima.
Organizacije za ljudska prava i inostrane vlasti procenjuju da su hiljade ljudi ubijene tokom vrhunaca demonstracija 8. i 9. januara. Usledila su kontinuirana proizvoljna hapšenja, politička suđenja i eskalacija pogubljenja pritvorenih demonstranata izazivajući široku osudu međunarodnih tela i stranih vlada.
Nevladine organizacije navode da su iranske vlasti nastavile represije i posle 28. februara, početka rata koji protiv Irana vode SAD i Izrael.
