Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je a zakon kojim se uvode privremene restriktivne mere protiv ruskih državljana koji žive u inostranstvu, a koji su osuđeni u odsustvu i za koje se smatra da „izbegavaju izvršenje kazne“.
Kako prenosi danas portal EUalajv, zakon „O privremenim restriktivnim merama protiv lica koja se nalaze van Ruske Federacije i izbegavaju izvršenje kazne“, potpisan je 4. avgusta i stupa na snagu odmah po objavljivanju.
On se odnosi na sve osobe van Rusije koje su osuđene po bilo kom članu Krivičnog zakonika, kao i na one protiv kojih su donete pravosnažne administrativne odluke po politički osetljivim odredbama, uključujući „diskreditovanje“ oružanih snaga, kršenje pravila o statusu „stranog agenta“, učešće u „nepoželjnim organizacijama“, pozive na uvođenje sankcija Rusiji ili osporavanje njenog teritorijalnog integriteta.
Mnoge od ovih odredbi vlasti redovno koriste protiv antiratnih aktivista, nezavisnih novinara i opozicionih ličnosti koji su napustili zemlju nakon početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022, ocenjuje portal.
Ministarstvo pravde vodiće poseban registar takvih osoba, a glavni tužilac ili njegov zamenik imaće pravo da dodaju imena na listu.
Nakon upisa u registar, osoba se suočava sa merama poput zamrzavanje bankovnih računa u Rusiji i blokiranja aplikacija za elektronsko bankarstvo i transfera novca;zabrane prodaje ili prenosa imovine i vozila (uključujući i putem punomoćja);zabrane korišćenja državnog portala za usluge i elektronskih potpisa;uskraćivanja većine konzularnih usluga u inostranstvu, uključujući izdavanje ili obnavljanje međunarodnih pasoša (jedini izričiti izuzetak je izdavanje potvrde kojom se potvrđuje da je osoba živa).
Među merama je i nemogućnost registracije kao preduzetnik ili samozaposleni radnik, dobijanja kredita, primanja državnih davanja ili ovlašćivanja drugih lica da deluju u njihovo ime.
Pravni stručnjaci organizacije za zaštitu ljudskih prava Prvi odsek ocenili su da kumulativni efekat ovih mera predstavlja „efektivno oduzimanje državljanstva“ ili „građansku smrt“: država zadržava mogućnost da osobu krivično goni i zahteva od nje poštovanje zakona, dok joj istovremeno oduzima praktična prava koja su inače povezana sa ruskim državljanstvom.
Stotine hiljada Rusa napustile su zemlju nakon 24. februara 2022. Konzervativne procene navode da ih je oko 650.000 i dalje u inostranstvu; šire procene broja onih koji su otišli (uključujući i privremene odlaske) kreću se od 800.000 do više od milion ljudi.
Najveći pojedinačni talas odlazaka – nekoliko stotina hiljada ljudi, prema nekim procenama između 300.000 i 400.000 u nedeljama nakon 21. septembra 2022. usledio je posle Putinove odluke o delimičnoj mobilizaciji, kada su vojno sposobni muškarci bežali kako bi izbegli regrutaciju.
Mnogi drugi, uključujući stručnjake iz IT sektora, preduzetnike i profesionalce, otišli su ranije ili kasnije iz kombinacije političkih, ekonomskih i poslovnih razloga, nastojeći da nastave rad i razvoj kompanija van Rusije, pod ograničenjima koja je nametnula ratna situacija.
Nove mere dolaze u trenutku kada se Rusija suočava sa stalnim nedostatkom ljudstva na frontu. Ruski izvori i ukrajinski zvaničnici navode da se unutar Kremlja razgovaralo o mogućem novom talasu mobilizacije nakon izbora za Državnu dumu u septembru 2026. godine, možda već u oktobru, koji bi mogao obuhvatiti od 100.000 do čak 300.000 do 500.000 muškaraca.
Iako konačna odluka još nije doneta, a Kremlj i dalje naglašava „dobrovoljno“ regrutovanje putem ugovora, vremenski trenutak donošenja zakona o pravima državljana ukazuje na odlučnost Moskve da pojača kontrolu nad dijasporom koja je i napustila zemlju baš kako bi izbegla takve pozive.
