Tenzije između Vašingtona i Teherana poslednjih dana su eskalirale, pri čemu je lokalitet poznat kao “planina Pijuk” , utvrđeni kompleks u blizini iranskog postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, postala novi epicentar konfrontacija, piše agencija Sinhua I dodaje da su pretnje iz Vašingtona da će napasti utvrđeni podzemni kompleks dodatno produbile jaz između dve strane, podstičući strahovanja od nove nestabilnosti širom Bliskog istoka.
Dok su SAD i Iran nastavili razmenu napada, američki predsednik Donald Tramp upozorio je u utorak da je Vašington spreman da napadne Planinu pijuk “vrlo skoro” i “veoma snažno”.
Pretnje su usledile nakon izveštaja koji su se pozivali na procene izraelske obaveštajne službe da je Iran možda prebacio napredne centrifuge za obogaćivanje uranijuma u podzemni kompleks. Međutim, upitan da li je Iran premestio centrifuge na tu lokaciju, Tramp je rekao da SAD nemaju tu informaciju “„”zvanično potvrđenu”.
Teheran je odbacio tvrdnje da se na toj lokaciji nalazi neprijavljeno nuklearno postrojenje, navodeći da je kompleks prijavljen Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju još 2020. godine kao buduća lokacija fabrike za sklapanje naprednih centrifuga.
Kao odgovor na američke pretnje, Centralni štab Hatam al-Anbija upozorio je u sredu da će svaki američki napad na nuklearna ili druga osetljiva postrojenja biti tretiran kao proširenje sukoba i da će izazvati napade na interese SAD, njihovih saveznika i partnera širom regiona.
U odvojenom saopštenju objavljenom u sredu, isti štab upozorio je da će, ukoliko Sjedinjene Države napadnu iransku infrastrukturu, Iran blokirati sav izvoz nafte iz Zapadne Azije i gađati naftnu, gasnu, elektroenergetsku i ekonomsku infrastrukturu širom regiona, preneli su mediji.
Stručnjaci ocenjuju da najnovija razmena pretnji odražava ciklus pritiska i odvraćanja, upozoravajući da bi dalja eskalacija mogla da zakomplikuje napore da se nesuglasice između SAD i Irana reše diplomatskim putem, ukazuje Sinhua.
Agencija dodaje da je “planina Pijuk” postala jedno od ključnih pitanja u raspravama o iranskoj nuklearnoj infrastrukturi zbog svog položaja, konstrukcije i stepena zaštite.
Podzemni kompleks nalazi se u centralnom Iranu, oko dva kilometra od nuklearnog postrojenja u Natanzu. Njegova izgradnja je, prema navodima, počela nakon eksplozije 2020. godine koja je oštetila nadzemnu fabriku za sklapanje naprednih centrifuga u Natanzu.
Iranski zvaničnici navode da je podzemni kompleks izgrađen kako bi zaštitio nuklearnu infrastrukturu od mogućih sabotaža ili vojnih napada.
Mostafa Amin, egipatski istraživač za arapska i međunarodna pitanja, rekao je da ovaj projekat odražava napore Irana da ojača zaštitu ključnih nuklearnih objekata.
Prema procenama nuklearnih stručnjaka i istraživača koji se bave sprečavanjem širenja nuklearnog oružja, delovi postrojenja nalaze se duboko pod zemljom, ispod slojeva stena i ojačanih konstrukcija, što ih svrstava među najdublje i najbolje utvrđene javno poznate objektea povezane sa nuklearnim programom, rekao je Amin.
Nedostatak međunarodnog pristupa pojedinim delovima lokacije doprineo je različitim procenama njene namene. Zapadni i izraelski zvaničnici tvrde da bi podzemni kompleks mogao da pruži veću zaštitu za osetljive nuklearne aktivnosti, dok Iran insistira da je njegov nuklearni program isključivo miroljubiv.
Iako je Vašington obećao da će napasti Planinu pijuk, stručnjaci ocenjuju da bi se eventualni američki vojni udar suočio sa značajnim tehničkim preprekama.
Abu Bakr al-Dib, savetnik Arapskog centra za istraživanja i studije sa sedištem u Kairu, rekao je da bi dubina i ojačana konstrukcija podzemnog kompleksa predstavljale veliki izazov za svaku vojnu operaciju.
“Veruje se da se podzemne dvorane nalaze na dubini koja bi mogla da umanji efikasnost konvencionalnog oružja za probijanje bunkera, uključujući američku tešku protivbunkersku avionsku bombu koja je namenjena uništavanju duboko ukopanih i snažno utvrđenih vojnih ciljeva – “Massive Ordnance Pentrator”, rekao je Al-Dib.
On je naveo da bi vazdušna operacija mogla da ošteti ulaze, ventilacione sisteme i prateću infrastrukturu, ali ne nužno i da uništi glavni deo podzemnih objekata.
Iako se potpuno uništenje Planine pijuk smatra veoma malo verovatnim, američki vojni napad na taj kompleks predstavljao bi značajnu eskalaciju već veoma zategnutog sukoba između dve zemlje. Ocenjuje Sinhua
Al-Dib je upozorio da bi vojna akcija mogla da proširi nestabilnost i izvan neposredne mete, potencijalno uvlačeći dodatne aktere u sukob, remeteći pomorske trgovinske rute i ugrožavajući globalno snabdevanje energentima.
Složivši se sa procenom Al-Diba, Amin je rekao da bi nastavak oslanjanja na vojni pritisak mogao da potkopa diplomatske napore za rešavanje sporova u vezi sa iranskim nuklearnim programom.
”To bi moglo da poveća regionalne tenzije, uveća rizik od šireg sukoba i dodatno zakomplikuje međunarodne napore za sprečavanje širenja nuklearnog oružja”, dodao je Amin.
