Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da će prosvetna inspekcija nepristrasno utvrditi sve relevantne činjenice u vezi sa navodima o neregularnostima prilikom glasanja na Savetu Univerziteta u Beogradu (UB) u vezi sa promenom Statuta te visokoškolske ustanove, koja se odnosi na promenu načina za kandidovanje budućeg rektora, dodajući da može doći do ponavljanja tog glasanja.
Stanković je za televiziju Pink rekao da će inspekcija utvrditi da li su i u kojoj meri poštovana sva proceduralna pravila i da onda u skladu s time, utvrdi da li je ishod tog glasanja bio u skladu sa pravilima kada je reč o promeni „jednog tako važnog pravila, poput kandidovanja prvog čoveka beogradskog Univerziteta“.
„Ako se utvrde nepravilnosti, ja to ne znam, ne mogu da znam jer je inspekcija nezavistan organ, pretpostavljam da jedna od mera koja može da bude naložena je da se ponovi glasanje i da se utvrde jasno pravila procedure po kojima će se glasanje voditi“, kazao je Stanković.
Dodao je da će Ministarstvo prosvete objaviti sve relevantne činjenice i dokaze i zaštititi integritet beogradskog Univerziteta.
„Ukoliko je sve bilo u redu sa tom sednicom, onda neće biti ništa sporno. Ako bude sporno, onda ćemo stvari ponoviti“, kazao je ministar.
Prema njegovim rečima, u pojedinim medijima su se pojavili natpisi koji „bacaju senku na proceduru koja je korišćena prilikom glasanja za promenu načina izbora rektora“, zbog čega je Ministarstvo odlučilo da to proveri.
„Epilog tog glasanja je pomalo čudan. Došli smo u situaciju da Savet neće da bira, nego da potvrđuje kandidata za rektora, zato što je epilog tog glasanja da se prihvata sistem da imate samo jednog kandidata za rektora“, naveo je Stanković.
Savet Univerziteta u Beogradu, kako je ranije preneo portal lista Danas, usvojio je odluku o izmeni Statuta, koja predviđa da kandidat za rektora mora da dobije većinu glasova na Senatu, da bi dalje mogao da prođe na Savet, koji bira rektora.
Pre izmena, u Statutu se navodilo da se utvrđenim kandidatom za rektora smatra onaj koji je dobio najmanje jednu trećinu glasova ukupnog broja članova Senata, što je omogućavalo da pred Savet dođe više kandidata i da bude izabran i onaj koji nije dobio većinsku podršku Senata.
