Diplomate su danas pokušale da spasu propali prelazni sporazum Irana i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji razmenjuju napade u desetom danu obnovljenih borbi.
Poseta iranskog ministra unutrašnjih poslova Eskandara Momenija Pakistanu, ključnom posredniku u sukobu, ukazala je na intenzivirane diplomatske napore, ali nije jasno kakav bi novi dogovor mogao da bude postignut kako bi se okončao rat.
Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz je uglavnom stao, a kako se borba za kontrolu nad tim plovnim putem intenzivira, obe strane ciljaju civilnu infrastrukturu u regionu na koju se oslanjaju milioni ljudi.
Serija američkih napada nije primorala Teheran da olabavi kontrolu nad moreuzom kojim je pre rata transportovano oko petine svetske sirove nafte i prirodnog gasa. SAD su rano jutros nastavile napade iz vazduha na Iran koji je napao tanker u moreuzu, primoravajući posadu da napusti brod.
Iran je nastavio napade na američke saveznike u regionu. Sirene u Bahreinu i Kuvajtu upozorile su stanovnike danas popodne na dolazeće projektile.
U Crvenom moru, pobunjenici Huti koje podržava Iran, otvorili su novi front protiv Saudijske Arabije proglašenjem pomorske blokade te zemlje, ugrožavajući protok nafte u svet i trgovinu.
Sa blokiranim Ormuskim moreuzom, Saudijska Arabija se oslanja na cevovod do Crvenog mora kako bi isporučila milione barela nafte na tržište.
Jemenska novinska agencija SABA kojom upravljaju Huti, javila je danas da je šest brodova u Crvenom moru bilo primorano da promeni rutu na zahtev te pobunjeničke vojske.
Tri zvaničnika Hutija rekla su da je grupa upozorila međunarodne pomorske kompanije u ponedeljak da izbegavaju tranzit kroz moreuz Bab el Mandeb, kapiju Crvenog mora na južnom vrhu Arabijskog poluostrva.
To zaoštravanje je podiglo cene nafte. Referentna cena sirove nafte marke Brent danas je bila iznad 90 dolara po barelu, a običan benzin u SAD popeo se na prosečna četiri dolara po galonu.
Iranski ministar se sastao sa načelnikom pakistanske vojske, feldmaršalom Asimom Munirom, a potom sa premijerom Šehbazom Šarifom.
Šarif je izrazio duboku zabrinutost zbog nedavne eskalacije sukoba SAD i Irana i pozvao je sve strane da pokažu uzdržanost i izbegnu akcije koje bi mogle dalje da destabilizuju region.
Islamabad radi na tome da ubedi obe strane da se vrate za pregovarački sto kako bi rešile preostala pitanja u skladu sa memorandumom o razumevanju postignutim u junu.
Duboko nepoverenje i dalje postoji na obe strane. Iran je iznenada napadnut u junu 2025. godine, a zatim ponovo u februaru dok je vodio nuklearne pregovore sa SAD. Prelazni sporazum je propao kada je Iran nastavio napade na brodove u Ormuskom moreuzu koji je po dogovoru trebalo da bude ponovo otvoren.
Centralna komanda američke vojske saopštila je danas da su ciljali „iranske vojne komandne centre, pomorske kapacitete, mesta za lansiranje raketa i dronova i sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane“.
„Američke snage ostaju prisebne i spremne da Iran pozovu na odgovornost za neopravdanu agresiju na civilne pomorce koji žele da slobodno i otvoreno prođu kroz moreuz“, navela je Komanda.
Iranski državni mediji javili su da su se eksplozije čule u provincijama Fars, Hormozgan, Ilam, Kerman, Sistan i Balučistan.
Centar britanske vojske za pomorske trgovinske operacije saopštio je da je jedan tanker napadnut rano jutros u moreuzu kod Omana i da ga je posada napustila.
Iranska Revolucionarna garda je saopptila da je ona izvela taj napad, kao i još dva na brodove u ponedeljak na tom plovnom putu.
Američka vojska podstiče brodove da kroz Ormuski moreuz putuju duž obale Omana da bi izbegli kontrolu Irana.
Teheran je takođe pogodio cikjeve u državama – saveznicama SAD širom Bliskog istoka.
Jordanska vojska je danas saopštila da ju je Iran ciljao sa pet dronova i tri rakete, koje su sve oborene.
Bahrein je danas popodne uključio sirene za raketnu uzbunu dok je još jedna iranska ciljala to ostrvsko kraljevstvo, u kojem je Peta flota Ratne mornarice SAD.
Kuvajtska vlada je saopštila da je Iran u ponedeljak uveče četvrti dan uzastopno napao postrojenja za desalinizaciju i elektrane. Vlasti su rekle da su napadi izazvali požare i prouzrokovali drugu štetu.
Oko 90 odsto vode za piće u Kuvajtu dolazi iz desalinizacije, što napade čini pitanjem života i smrti te male zemlje.
Američki napadi su pogađali i elektroenergetiku u Iranu, a iranski zvaničnici rekli da su Amerikanci ciljali i vodovodne objekte.
