Više stotina organizacija civilnog društva i pojedinaca iz regiona najoštrije je osudilo fizički napad na književnika i aktivistu Vladimira Arsenijevića u Beogradu, čime je sprečena i komemoracija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i pozvali institucije Srbije da 11. jul uvrste u zvanični kalendar datuma koji se obeležavaju i time doprinesu izgradnji trajnog mira kroz kulturu sećanja zasnovanu na činjenicama.
U zajedničkom saopštenju koje je od 12. jula potpisalo gotovo 600 organizacija i pojedinaca iz Beograda, Sarajeva, Zagreba, Prištine i Podgorice, od najviših državnih zvaničnika Srbije se traži da „nedvosmisleno i javno priznaju genocid u Srebrenici, raskinu sa praksom relativizacije i veličanja ratnih zločinaca i osude svaki vid istorijskog revizionizma“, jer bez toga o ovakvi napadi „ostaju izgledna posledica, a ne izuzetak“
Mediji i javnost u regionu pozivaju se da ne dozvole normalizaciju nasilja i govora mržnje usmerenog protiv onih koji se bave kulturom sećanja i suočavanjem s prošlošću, a regionalne i međunarodne organizacije, ambasade i institucije EU da osude ovaj napad, prate razvoj događaja i javno ukažu na odgovornost srpskih institucija za atmosferu u kojoj se ovakvi napadi dešavaju.
Književnik Vladimir Arsenijević objavio je da je pretučen 11. jula ujutru u Beogradu, uoči najavljene komemoracije za žrtve genocida u Srebrenici. Ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da bude održana komemoracija dočekala ga je grupa od 20 – 30 osoba, fizički su ga napali i pretili mu, a prostor su ispisali porukama kojima se veličaju osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić i Vojska Republike Srpske.
Kao posledica napada, planirana komemoracija otkazana je iz bezbednosnih razloga .
U zajedničkom saopštenju organizacija civilnog društva i pojedinaca iz regiona navodi se da „prizor organizovane grupe koja sačekuje i fizički napada bilo koga samo zato što se sprema da oda počast žrtvama pokolja, dok prostor ostavlja ispisan porukama kojima se veličaju ratni zločinci, užasavajuće podseća na obrazac fašističkih crnokošuljaša koji su u predvečerje i tokom Hitlerovih ofanziva u Drugom svetskom ratu organizovano prebijali i zastrašivali neistomišljenike na ulicama, ne bi li javni prostor očistili od neposlušnih glasova pre nego što nasilje totalno zavlada“.
Potpisnici izjave smatraju da „takva paralela nije preterana, već da predstavlja ozbiljan alarm koji zahteva širok protest u znak podrške građanskim aktivistima, među kojima je i Arsenijević“.
Potpisnici zajedničke izjave smatraju da napad na Arsenijevića nije ni prvi, ni izolovan incident, već direktna posledica višedecenijske politike poricanja i relativizacije genocida u Srebrenici, koju vode zvanične institucije i većina medija u Srbiji.
„Odbijanje da se genocid nedvosmisleno prizna, uporedo veličanje osuđenih ratnih zločinaca i odsustvo sistemske osude istorijskog revizionizma stvaraju atmosferu u kojoj nasilje nad onima koji insistiraju na istini postaje moguće, pa i očekivano“, upozorava se u tekstu.
Potpisnici zajedničkog saopštenja smatraju da odgovornost za napad ne snose samo neposredni napadači, već i institucije koje godinama tolerišu i podstiču narativ poricanja, čime šalju poruku da će i nasilje nad braniocima kulture sećanja proći bez ozbiljnih posledica.
Sprečavanje mirne komemoracije žrtvama genocida u Srebrenici predstavlja napad ne samo na Arsenijevića kao pojedinca, već i na pravo žrtava i njihovih porodica na dostojanstveno sećanje, kao i na osnovna načela slobode okupljanja i izražavanja u Srbiji, dodaje se.
Prisustvo grafita koji veličaju ratne zločince na mestu planirane komemoracije je očigledan simptom sistemskog poricanja genocida, koje se u Srbiji odvija uz podršku države.
Potpisnici peticije izražavaju punu solidarnost sa Vladimirom Arsenijevićem, koalicijom nevladinih organizacija „Ljudi pamte ljude“ ukazujući da je Arsenijević decenijama, kroz rad udruženja Krokodil i lični angažman, gradio prostor za dijalog, kulturnu razmenu u regionu i na svetskom nivou i da u kontinuitetu ulaže trud u suočavanje sa nasleđem ratova devedesetih na bazi činjenica.
Napad na njega je napad na sve nas koji se bavimo istim poslom, dodaje se u saopštenju uz poziv nadležnim institucijama Srbije da hitno istraže napad, identifikuju i procesuiraju sve učesnike i naručioce, uključujući eventualne organizatore i podstrekače kao i da osguraju fizičku bezbednost Vladimira Arsenijevića, kao i svih aktivista.
Peticija se može potpisati na https://www.peticije.online/podrka_zajednikom_saoptenju_povodom_napada_na_vladimira_arsenijevia_i_spreavanja_komemoracije_rtvama_genocida_u_srebrenici?utm_source=copy_link
