BIRODI je u saopštenju pozvao nadležne institucije da ispitaju da li u radu predsednice Veća Agencije za sprečavanje korupcije Tamare Mišić, zamenika predsednika Veća Predraga Kneževića, i člana Veća Steva Bajića, postoje okolnosti koje mogu predstavljati sukob interesa u smislu Zakona o sprečavanju korupcije, kao i na koji način će se takve okolnosti otkloniti kako bi se obezbedilo nepristrasno i zakonito odlučivanje Veća.
Prema javno dostupnim biografijama, kako su naveli, Mišić, Knežević i Bajić neposredno pre izbora u Veće obavljali su rukovodeće i druge odgovorne poslove u Agenciji za sprečavanje korupcije.
„Istovremeno, Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da Veće Agencije odlučuje o žalbama na odluke direktora, zauzima načelne stavove za primenu zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje, dok direktor rukovodi radom Agencije, donosi pojedinačne odluke, organizuje rad službe Agencije i sprovodi odluke Veća“, navodi se u saopštenju.
BIRODI je ocenio da se zbog takvog odnosa nadležnosti opravdano postavlja pitanje da li lica koja su do izbora u Veće bila zaposlena u Agenciji i deo njenog rukovodećeg kadra mogu nepristrasno odlučivati o žalbama na odluke direktora, imajući u vidu njihove prethodne profesionalne odnose, kao i činjenicu da po isteku mandata u Veću ponovo mogu nastaviti rad u Agenciji.
„Posebno se postavlja pitanje kako će novoimenovani članovi Veća postupati u predmetima u kojima su kao zaposleni prethodno učestvovali u pripremi odluka ili sprovođenju postupaka koji su kasnije predmet odlučivanja Veća“, navodi se u saopštenju.
BIRODI je ukazao i na postojanje, kako su naveli, ozbiljne pravne praznine, zbog čega je pitao – ukoliko bi članovi Veća bili u obavezi da se izuzmu iz odlučivanja u predmetima u kojima postoji sumnja u sukob interesa, u skladu sa zakonom, kako će Veće obezbediti zakonom propisanu većinu za odlučivanje po žalbama na odluke direktora.
„Sa druge strane, ukoliko ne dođe do njihovog izuzeća, može biti dovedena u pitanje nepristrasnost odlučivanja. Time se otvara ozbiljno pitanje funkcionisanja Veća u ostvarivanju njegove osnovne zakonske nadležnosti – kontrole rada direktora Agencije“, navodi se u saopštenju.
BIRODI smatra da posebnu odgovornost za tu situaciju snosi i Agencija za sprečavanje korupcije, tačnije direktor Dejan Damjanović, koja je, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije nadležna da analizira rizike od korupcije u propisima, daje mišljenja na nacrte zakona i inicira izmene propisa radi otklanjanja korupcijskih rizika.
„Činjenica da Zakon o sprečavanju korupcije ne uređuje pitanje sukoba interesa članova Veća koji su prethodno bili zaposleni u Agenciji, niti propisuje organ nadležan da odlučuje o njihovom eventualnom sukobu interesa, predstavlja pravnu prazninu koja je morala biti prepoznata i otklonjena kroz postupak analize rizika od korupcije u propisima“, dodaje se u saopštenju.
Ocenili su da odgovornost za takvo stanje dele Agencija za sprečavanje korupcije, Ministarstvo pravde i Pravosudna akademija koji sprovodi postupak evaluacije i predlaganja kandidata i poslanici Skupštine Srbije koja bira članove Veća, navodeći da sve navedene institucije imaju obavezu da hitno otklone ovu pravnu prazninu kako bi se obezbedili nezavisnost, nepristrasnost i funkcionalnost Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
„Za BIRODI rešenje za naznačenu situaciju bi bilo ponavljanje konkursa za tri kandidata i smena direktora Agencije za sprečavanje korupcije, kojeg bira i razrešava Narodna skupština, jer je on jedini stvarni dobitnik ove situacije, uz one kojima nije stalo do borbe protiv korupcije u Srbiji“, piše u saopštenju.
Dodali su da će o tom pitanju obavestiti Skupštinu Srbije, Delegaciju Evropske unije u Srbiji, Misiju OEBS-a u Srbiji, Kancelariju Saveta Evrope u Beogradu i GRECO, imajući u vidu da se radi o pitanju „koje direktno utiče na institucionalni integritet centralnog državnog organa nadležnog za sprečavanje korupcije u Srbiji“.
