Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas da usvajanje izveštaja o Srbiji predstavlja snažnu poruku Evropskog parlamenta svima koji narušavaju demokratske standarde u zemlji, ali i onima koji se zalažu za njenu evropsku budućnost.
Picula je, nakon što je Evropski parlament usvojio njegov godišnji izveštaj o Srbiji, rekao da rezultat glasanja jasno pokazuje široku podršku stavovima iznetim u dokumentu.
„Rezultat glasanja je sam po sebi jasna poruka. Sedamdeset odsto članova Evropskog parlamenta podržalo je izveštaj, što je više nego prošle godine“, rekao je Picula novinarima.
On je naveo da je ovogodišnji izveštaj pripreman u uslovima izrazito polarizovanog političkog okruženja u Srbiji, podsetivši na ad hok misiju parlamentarnog odbora koja je u januaru boravila u zemlji, kao i na, kako je rekao, rastuće nasilje, zastrašivanje i nepravilnosti tokom lokalnih izbora u deset opština.
Prema njegovim rečima, izveštaj odražava zajednički stav Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji u jednom od ključnih perioda njene novije istorije.
„Gotovo da nema oblasti u kojoj napredak nije ocenjen kao ograničen ili da ga uopšte nema. Situacija u Srbiji, koja se pogoršava već duže vreme, dodatno je nazadovala tokom protekle godine zbog kontinuiranog urušavanja političkih prava i građanskih sloboda, sistematskog slabljenja institucija, nazadovanja u ključnim oblastima procesa pristupanja i političkih odluka koje udaljavaju zemlju od Evropske unije“, rekao je Picula.
On je ocenio da, dok Evropska unija daje novi zamah politici proširenja, a Crna Gora i Albanija napreduju u pristupnim pregovorima, reforme u Srbiji u velikoj meri stagniraju, posebno u oblastima vladavine prava i demokratskih standarda.
Picula je dodao da je tempo pristupnih pregovora Srbije usporen i zbog ograničenog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, kao i zbog neusaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Kako je naveo, politika balansiranja između velikih sila, uz nespremnost Srbije da smanji veze sa Rusijom i Kinom, dodatno komplikuje odnose sa Evropskom unijom.
Rekao je da zbližavanje sa Pekingom, Komunističke partije Kine i Srpske napredne stranke i kupovina oružja od Kine nisu doprinos regionalnoj bezbednosti i miru.
U takvim okolnostima, rekao je Picula, Evropski parlament podržava najavljenu suspenziju dela evropskih sredstava i ponavlja da Srbija, ukoliko želi da napreduje na putu ka članstvu u EU, mora da donese jasnu stratešku odluku, uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, uključujući sankcije prema Rusiji, i ostvari merljiv i održiv napredak u oblastima vladavine prava, demokratije i osnovnih prava.
On je zaključio da su ozbiljno demokratsko nazadovanje i sve izraženija politička polarizacija poslednjih godina doveli Srbiju do akutne političke krize i predstavljaju ozbiljan izazov za odnose Srbije i Evropske unije.
Odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u budućnosti ponovo preuzme funkciju predsednika Vlade, Picula je rekao da Evropska unija ne želi da se meša u unutrašnju političku dinamiku bilo koje zemlje.
„Izborne taktike pripadaju partijama i pojedincima, ali nedavna istorija pokazuje da predsednik Vučić teži da koncentriše svu vlast u svojim rukama, bez obzira na to da li se nalazi na mestu premijera ili predsednika“, rekao je Picula.
On je dodao da, prema njegovom mišljenju, Vučić ima ambiciju da ostane na vlasti i u godinama koje dolaze, ali da je odluka o tome, kao i o kvalitetu takvog političkog poteza, na građanima Srbije.
