Protiv izmena su glasala samo tri poslanika Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića, bliskog zvaničnom Beogradu i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.
„Nismo se svi dogovorili i svi glasali, jer bi to bilo jednoumlje. Nismo u Severnoj Koreji“, kazao je Knežević.
Predstavnici parlamentarne većine i opozicije sinoć su, uz posredstvo Delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori, došli do dogovora oko većeg broja pitanja. Potpisnici Sporazuma su se saglasili da će sve procedure oko izmena Ustava realizovati najkasnije do 4. septembra 2026. Godine.
Vlast i opozicija će najkasnije do 31. jula obezbediti usvajanje izmena i dopuna zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB), u skladu s usaglašenim rešenjima, a do istog datuma će se formirati posebno radno telo koje će pratiti primenu tih propisa.
To se navodi u sporazumu o prevazilaženju parlamentarne krize u ključnoj fazi procesa evropske integracije Crne Gore, koji je na društvenoj mreži „Iks“ objavio poslanik Evropskog saveza, Boris Mugoša.
Ta dva zakona su bila ključni razlog zbog kojih opozicija, predvođena Demokratskom partijom socijalista, nije htela da podrži izmene ustava.
Mediji su ranije danas objavili da Komisiju za proveru bezbednosnih smetnji u policiji neće obrazovati ministar unutrašnjih poslova, već Vlada na njegov predlog, i to uz pribavljeno mišljenje parlamentarnog Odbora za bezbednost i odbranu, koje nije obavezujuće.
Član tog tela biće i predstavnik koji će biti imenovan na predlog glavnog specijalnog tužioca.
Šef tajne službe moraće prvo da dobije odobrenje predsednika Vrhovnog suda da bi prikupio određene podatke ili odobrio pojedine mere nadzora, za koje dosad to nije bio u obavezi da radi.
Mediji navode da je predviđeno da se dve strane dogovore o izboru članova Sudskog, Fiskalnog i Saveta Radio televizije Crne Gore, kao i izboru nedostajućih dvoje sudija Ustavnog suda u narednih 30 dana.
Izmene najvišeg pravnog akta važne su za zatvaranje jednog od ključnih poglavlja u procesu evropskih integracija – Poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava).
Skupština je u obavezi da donese set izmena najvišeg pravnog akta koje se odnose na jačanje nezavisnosti pravosuđa, poput toga da ministar pravde više ne bude član Sudskog saveta, da se ukine imunitet članovima Vlade za krivična dela protiv službene dužnosti, i na pitanje nezavisnosti Centralne banke.
Da bi Ustav bio promenjen, potrebna je podrška 54 poslanika.
Parlamentarna većina ima 47 poslanika, što znači da joj je za izmene najvišeg pravnog akta nedostajalo najmanje sedam glasova.
Tu podršku sada će imati u delu opozicije – Demokratskoj partiji socijalista (DPS), koja ima 17 poslanika, i Evropskom savezu sa tri predstavnika u Skupštini.
Crnogorski parlament ima 81 poslanika.
