Lideri NATO sastaće se danas i sutra u Ankari na samitu u pozadini rata na Bliskom istoku i kritika američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) upućenih alijansi i njenim članicama.
Vršeći pritisak na Evropu da poveća svoje vojne izdatke, Tramp je nedavno najavio povlačenje američkih snaga iz Evrope i šestomesečno razmatranje američkog vojnog prisustva na starom kontinentu, što dodatno podstiče neizvesnost oko NATO.
Za generalnog sekretara NATO Marka Rutea (Rutte), samit u Ankari biće prilika da Evropljani pokažu da su ispunili svoja obećanja o povećanju vojnih izdataka.
Iako bi dobri odnosi između Trampa, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Rutea trebalo da obezbede uspeh samita, postoji zabrinutost s obzirom na stalne transatlantske tenzije vezane za iranski nuklearni sporazum i česte kritike američkog predsednika upućene NATO-u.
Prema nacrtu konačne deklaracije koju su prošlog petka odobrila 32 ambasadora pri NATO-u, a u čiji je uvid imala britanska agencija Rojters (Reuters), očekuje se da će lideri Alijanse, uključujući Trampa, na samitu ponovo potvrditi svoju „nepokolebljivu posvećenost“ kolektivnoj odbrani prema članu 5 Severnoatlantskog sporazuma.
Na samitu će biti lideri iz 32 zemlje članice NATO-a. Očekuje se da će se večeras liderima pridružiti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, južnokorejski predsednik Li Džae Mjung, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen).
Tramp će se takođe sastati sa sirijskim predsednikom Ahmedom el Šarehom na marginama samita, saopštila je nedavno Bela kuća.
Očekuje se da će se ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO sastati sa svojim kolegama iz Bahreina, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, i učestvovati na večeri-debati sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Andrijom Sibigom i visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Kajom Kalas (Kallas).
Ministri odbrane NATO takođe će se sastati sa svojim kolegama iz Australije, Japana, Novog Zelanda i Južne Koreje.
Članice NATO trebalo bi na samitu da potvrde svoju podršku Ukrajini i obećaju dodatnu pomoć.
„Za 2026. godinu, saveznici se obavezuju da će Ukrajini obezbediti 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke i potvrđuju svoju suverenu obavezu da će 2027. godine održati barem ekvivalentne nivoe“, navodi se u nacrtu zajedničke deklaracije.
Deo finansiranja će doći iz postojećih bilateralnih obaveza i kreditnog aranžmana EU koji stavlja 60 milijardi evra na raspolaganje za ukrajinska odbrambena ulaganja i kupovinu za period 2026-2027.
Ne očekuje se da će SAD dati finansijski doprinos, prenosi Rojters.
Dok se prošlogodišnji samit fokusirao na obezbeđivanje nove obaveze potrošnje, zvaničnici žele da se ovogodišnji sastanak koncentriše na povećanje proizvodnje naoružanja i podsticanje inovacija u odbrani.
Što se tiče Irana, evropski zvaničnici strahuju da bi rat u Iranu, zajedno sa Trampovim nezadovoljstvom evropskim odgovorom, mogao da baci senku na samit.
U završnoj deklaraciji, očekuje se da će lideri izjaviti da „saveznici potvrđuju da Iran ni pod kojim okolnostima ne sme da stekne nuklearno oružje i pozivati Iran da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu“.
Kada je u pitanju zemlja domaćina samita, Rojters prenosi da će Turska nastojati da istakne svoje rastuće kapacitete u odbrambenoj industriji i ponovi dugogodišnji poziv članicama alijanse da ukinu sva ograničenja na trgovinu odbrambenom opremom unutar alijanse.
