Mediji u EU mahom ocenjuju da je američki predsednik Donald Tramp današnju proslavu 250. godišnjice SAD pretvorio u proslavu svoje politike i samog sebe.
Uz naslove „Godišnjica s ukusom gorčine“, „Usahlo oduševljenje“, „Duboko podeljena Amerika“, „Ugled SAD se srozava u svetu“, evropska sredstva informisanja u izveštajima s druge strane Atlantika ukazuju i na vidno slabljenje savezništva Evropa-SAD zbog Trampove politike izolacionizma pod geslom „Amerika na prvom mestu“.
Posebno oštri osvrti su uočljivi u francuskim medijima koji podsećaju na ključnu ulogu Francuske u podršci borcima za američku nezavisnost protiv britanske imperije pre dva ipo veka.
Pariski list „Mond“ piše da „proslava nezavisnosti ne smanjuje stalnu podelu američkog društva, što Tramp neprestano pođaruje“.
Nemački portal „Dojče vele“ (Dutsće welle) ukazuje na to da su između Berlina i Vašingtona „sada odnosi posebno zategnuti, a razlog za to je pre svega Donald Tramp – možda najnepopularniji predsednik SAD u Nemačkoj, čiji preci takođe potiču iz Nemačke“.
Belgijski list „Soar“ (Le Soir) navodi da je „Tramp pretvorio 4. jul u sopstveno oruđe slavljenja predsedničkog kulta ličnosti i konzervativne ideologije“.
Britanski portal Bi-Bi-Si (BBC) izveštava da je Tramp u govoru povodom godišnjice nezavisnosti „upozorio na pretnju povampirenja onoga što je nazvao ‘komunističkom i opasnošću od pridošlica’ što su ideje protivne američkom načinu života“.
„Bi-Bi-Si“ objašnjava da „Trampove poruke odražavaju sve jaču političku liniju napada uoči poslaničkih izbora na polovini mandata predsednika, u novembru, kojom Trampovi Republikanci žele da žigošu Demokrate kao komuniste“.
Francuski dnevnik „Figaro“ smatra da dva mandata Trampove vladavine loše deluju po koheziju njegove zemlje jer se „ideal jednakosti uspostavljen od utemeljitelja nezavisnosti, jako udaljio, sistem ravnoteže organa vlasti je napukao, a reforma nema izgleda“.
Španski dnevnik „Pais“ (El Pais) pita da li su SAD „Veliki đavo“ – kako ih nazivaju u Iranu, ili „neophodna velika sila, kako je to svojevremeno rekla bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt“.
„Usred velikih zaokreta u svojim geopolitičkim pozicijama, Amerika se“, piše taj madridski list, „sučeljava sa sve većim globalnim suparnicima, ekonomskom neizvesnošću i sumnjom u sopstvenu ulogu u svetu“.
Pariski „Figaro“, poput više medija u EU, prenosi analizu američkog iszraživačkog centra „Pju“ (Pew Research Center), sprovedenu u 36 zemalja uz učešće 42.000 anketiranih, koja pokazuje da većina ne vidi Ameriku kao partnera dostojnog poverenja.
„Pju“ navodi da su SAD od nezavisnosti izvšile oko hiljadu vojnih intervencija po svetu, a od toga jednu trećinu od 1990. godine, i da čak 65 odsto ispitanih smatra da Amerika jako malo ili uopše ne doprinosti međunarodnom miru i stabilnosti.
Iz analize „Pju centra“ proizilazi da samo u sedam od 36 zemalja sveta SAD vide kao prijatelja, što smatra više od 80 odsto Izraelaca, a samo deset odsto žitelja Italije, Indonezije i Turske.
