Mesecima američka administracija objavljuje brojna saopštenja o skoro zaključenom mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, ali ta saopštenja često prate demantiji Irana ili Izraela, bilo usmeno ili kroz akcije, ponekad čak samo nekoliko minuta nakon što ih mediji objave, preneo je danas belgijski javni servis RTBF.
Bivši belgijski ambasador Raul Delkord (Raoul Delcorde) priznaje da ne razume američku strategiju prema Iranu. Generalno govoreći, baš kada se čini da je počela faza pregovora, Vašington se brzo vraća logici vojne konfrontacije pre nego što ponovo pomene diplomatske sporazume.
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je napisao u subotu na svojoj društvenoj mreži Truth Social da su američki avioni napali iranska skladišta raketa i dronova i obalske radarske lokacije zbog kršenja sporazuma o prekidu vatre.
„Razlika u izjavama je zapanjujuća, blago rečeno, pogotovo što Iran to očigledno ne prihvata mirno i uzvraća američkim saveznicima u regionu, poput Kuvajta“, rekao je diplomata.
„Ne vidim svrhu naizmeničnog korišćenja šargarepe i štapa, osim da se popusti Izraelu, koji se uvek protivio mirovnom sporazumu sa Iranom i koji bi u nekom trenutku mogao da kaže Amerikancima da je jedini jezik koji funkcioniše sa Irancima jezik sile“, rekao je Delkord.
Zapadni diplomatski izvor, koji pažljivo prati rat na Bliskom istoku, veruje da je Trampova haotična spoljna politika namerno oblikovana po uzoru na politiku bivšeg predsednika Ričarda Niksona (Richard Nixon).
Na vrhuncu Hladnog rata i zaglavljen u Vijetnamskom ratu, Nikson je nastojao da ubedi svoje protivnike da je spreman da upotrebi prekomernu silu.
Ta strategija ima ime – Teorija ludaka (Madman Theory). To je ideja da nepredvidiv lider može da dobije ustupke jer njegovi protivnici ne znaju koliko daleko je spreman da ide. Ta logika se stoga primenjuje na rat.
Diplomatski izvori su rekli za RTBF da novina leži u korišćenju ove nepredvidivosti za uticaj na finansijska tržišta.
Prošle godine, američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) je već opisao ovaj pristup kao „stratešku neizvesnost“. Tramp je suspendovao carinske mere samo nekoliko dana nakon što ih je objavio, prvenstveno zbog reakcije tržišta.
„Čak i ako ljudi počinju da sumnjaju u verodostojnost Trampovih izjava, američka administracija zna da će informacije preuzeti mediji. Čak i ako su i oni oprezni, ne mogu sebi priuštiti da ih ignorišu jer dolaze od predsednika SAD. Isto važi i za finansijska tržišta. I to na kraju ima efekat koji je Tramp hteo – svaka objava sporazuma daje podsticaj ekonomiji“, rekao je diplomatski izvor.
Delkord, sa svoje strane, ostaje oprezan u vezi sa „teorijom ludaka“.
On priznaje da je ova hipoteza verovatna, ali ne misli da je dovoljna da objasni američko ponašanje.
Prema njegovim rečima, nepredvidivost proizilazi koliko iz Trampove ličnosti toliko i iz promišljene strategije.
Međutim, on se u potpunosti slaže da prioritet američkog predsednika ostaje ekonomija.
„Tramp se i dalje veoma fokusira na transakcije i uvek je usmeren ka poslovnom svetu“, rekao je Delkord.
I za njega je jedan od glavnih Trampovih ciljeva, sa njegovim brojnim najavama o sporazumima o prekidu vatre, da uveri poslovnu zajednicu i da održi niske cene nafte.
Trampove ponovljene najave nisu usmerene samo na strane u sukobu, već i na zalivske monarhije, kojima Vašington želi da nastavi da se predstavlja kao glavni garant regionalne bezbednosti.
„Važno je razumeti da Tramp ne želi da se Evropljani ‘mešaju’ u pregovore na Bliskom istoku“, rekao je Delkord i dodao da Tramp tako nastoji da se pojavi kao nezaobilazni posrednik u krizama na Bliskom istoku i da marginalizuje evropske inicijative.
Delkord smatra da Trampova komunikaciona strategija može da funkcioniše samo određeno vreme.
Konstantnim smenjivanjem izjava o miru, vojnih pretnji i preokreta, američke izjave i saopštenja gube kredibilitet, dodao je Delkord navodeći da to može da traje ne duže od šest meseci.
Prema njegovim rečima, iranski odgovori i demanti na američke izjave takođe remete strategiju komunikacije SAD, dodao je RTBF.
Zato što moraju da ubede investitore da je sve opet „OK“ da ne bi srušili Wall Street i berzu a samim tim i doveli do ozbiljnih problema sa ekonomijom i narodom.