Od avgusta 2025. godine, kada su se predsednici SAD i Rusije, Donald Tramp i sastali na Aljasci Moskva se sve više poziva na „duh Enkoridža“ tvrdeći da okvir za okončanje rata u Ukrajini već postoji, ali je američki državni sekretar Marco Rubio to kategorično odbacio, otvarajući žestoku diplomatsku bitku oko toga šta se zapravo dogodilo tokom tog samita, piše danas praški Radio Slobodna Evropa (RSE).
Obraćajući se novinarima tokom posete Bahreinu, Rubio je direktno protivječio koordinisanom talasu tvrdnji visokih ruskih zvaničnika da je samit na Aljasci u avgustu 2025. doveo do neformalnog razumevanja o Ukrajini.
„Nije bilo sporazuma na Aljasci. Postojao je predlog na Aljasci, ali nije bilo sporazuma na Aljasci“, rekao je Rubio za Radio Slobodna Evropa 25. juna.
Otvoreno je dodao: „Da je postojao sporazum, rat bi bio okončan“.
Spor zadire u samu srž pregovaračkog stava Moskve, piše RSE i navodi da je danima Kremlj pokušavao da predstavi susret Trampa i Putina kao diplomatsku prekretnicu, ali sada Rubiov oštar odgovor je najčvršće američko poricanje do sada da je bilo tako i nosi jedinstvenu težinu jer je državni sekretar bio tamo.
Rubiova izjava potvrđuje da se na Aljasci zaista raspravljalo o suštinskim uslovima za mir u Ukrajini, ali da to nije preraslu u bilateralni sporazum s Rusijom. Kada je upitan o prirodi tih razgovora, Rubio je ukazao na maksimalističke teritorijalne apetite Moskve.
„Rusija želi da joj se preda ceo Donjeck, između ostalog i to su tada pokrenuli, ali nije bilo sporazuma“, rekao je Rubio za RSE.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je 26. juna uzvratio Rubiu, nudeći detaljnu i potpuno drugačiju rekonstrukciju samita.
Po Lavrovu, Putin je pažljivo razmotrio niz američkih prijedloga koje je Trampov izaslanik, Stiv Vitkof, doneo u Moskvu nekoliko dana pre samita. Lavrov je tvrdio da ih je Putin detaljno proverio sa Vitkofom pred Trampom i Rubiom, i da ih je Vitkof potvrdio.
„Stoga, kada moj kolega Rubio kaže da je na Aljasci bilo samo prijedloga, ali ne i sporazuma, to postavlja pitanje šta zapravo podrazumevamo pod ‘sporazumom’ „, rekao je Lavrov u pisanom odgovoru medijima.
„Ako jedna strana, u ovom slučaju, SAD, stavi na sto svoje predloge za rešenje, a druga strana izrazi saglasnost s tim predlozima, onda tvrdnja da nije bilo sporazuma deluje prilično neelegantno“, kazao je on.
Daniel Frid, bivši pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji je služio pod sedam američkih administracija, smatra da „Kremlj pokušava da stvori diplomatsku prednost u vreme ukrajinskog vojnog uspeha tvrdeći da je postignut dogovor, kada izgleda da nije“, i za RSE pohvalio Rubia što je to „odbio“.
Frid je takođe ukazao na očigledan dvostruki standard Kremlja koji u iznenada poštuje nepisani pakt, rekavši da je „smešno kako Kremlj tvrdi da postoji dogovor bez dokumenta, ali ignoriše dokument – rusko-ukrajinski sporazum zaključen kada je Putin bio predsednik, koji potvrđuje rusko-ukrajinske granice iz 1991. godine“.
Koreni sloma u Enkoridžu mogu se povezati sa diplomatijom slobodnog stila koja je prethodila samitu, piše RSE.
Glen Hauard, veteran stručnjaka za ruske strategije i predsednik Fondacije Saratoga, sugerisao je da su raniji samostalni sastanci u Moskvi Vitkofa i ruskih zvaničnika, održani bez zapisničara ili prevodilaca koje su obezbedile SAD, dali Putinu lažan utisak da je Vašington spreman da natera Kijev da se odrekne Donbasa.
Hauard je rekao za RSE da smatra da su se ta očekivanja srušila na Aljasci, mada je „Tramp bio spreman, ali nisu mogli da se dogovore i nije nameravao da izda Ukrajinu“.
Hauward je rekao da je Aljaska bila značajna ne zbog onoga što je dogovoreno, već zbog onoga što nije.
On takođe tvrdi da se stav Bele kuće od tada, čini se, promenio: od teritorijalnih ustupaka, ka zamrzavanju prekida vatre.
RSE piše da su zasad Bela kuća i Kijev usklađeni oko strogog zamrzavanja prekida vatre, potpuno uklanjajući sa pregovaračkog stola fazno rusko povlačenje.
Ovo diplomatsko očvršćavanje poklapa se sa značajnim promenama na bojnom polju. Naoružana novim zapadnim kapacitetima, uključujući F-16 koji bacaju napredne precizne bombe, Ukrajina je sistematski ciljala rusku odbrambenu infrastrukturu, rafinerije nafte i vitalne logističke koridore poput autoputa R280, što je pretnja da se izoluje okupirani Krim.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je obavestio zapadne lidere da duboki udari aktivno menjaju odnos vojnih snaga što podvlače izveštaji o odbrambenom postupanju nervoznih suseda, poput beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Dok je njena vojna logistika pod ozbiljnim pritiskom, insistiranje Moskve na nepostojećem „Okviru iz Enkoridža“ deluje manje kao poziv na razgovor, a više kao političko pozorište za publiku u Rusiji, piše RSE.
Pol Goble, bivši specijalni savetnik Stejt departmenta i analitičar CIA-e, upozorava da je ruski narativ smišljen da izoluje Kremlj od domaćeg gneva zbog rastućeg broja ratnih žrtava i ukrajinskih dronova koji pogađaju ruske gradove.
„Mislim da Putin postavlja narativ u kojem može reći da Rusi moraju da se mobilišu jer je Zapad ponovo izdao Rusiju, da poraze Ukrajinu i da budu spremni da krenu protiv Zapada“, rekao je Goble za RSE, napominjući da Kremlj verovatno posmatra vreme pre jesenjih američkih poslaničkih izbora i izbora za rusku Dumu kao ključno vreme za delovanje.
Prepravljajući istoriju samita na Aljasci, Kremlj se pozicionira da krivicu u potpunosti prebaci na Vašington ako diplomatija trajno propadne, kažu analitičari.
U informacionom teatru ovog rata, bitka oko onoga što se dogodilo u Enkoridžu više se ne odnosi na evidenciju diplomatije, već na postavljanje temelja za ono što sledi, smatra RSE.
