Vlada SAD je u utorak uvela nove sankcije kubanskim državnim kompanijama za koje analitičari kažu da će verovatno uplašiti strane investitore i produbiti tešku ekonomsku krizu.
Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da sankcije ciljaju pet kubanskih entiteta, uključujući tri povezana sa Grupo de Administración Empresarial S.A., poslovnim konglomeratom kojim upravljaju Kubanske revolucionarne oružane snage. Poznatiji kao GAESA, veruje se da taj konglometar kontroliše skoro 40% bruto domaćeg proizvoda Kube. Početkom 2024. godine, imao je 14,5 milijardi dolara likvidnih rezervi.
„Situacija na Kubi se pogoršava dok korumpirani, brutalni i antiamerički komunistički režim na ostrvu nastavlja da daje prioritet sopstvenoj potpunoj kontroli nad slobodom, mogućnostima i osnovnim blagostanjem kubanskog naroda“, napisao je Rubio na X.
Rubio, sin kubanskih doseljenika, optužio je „režimske elite“ da koriste GAESA da „kradu oskudne resurse ostrva, preusmeravajući ih za represiju, antiameričku subverziju i špijunažu umesto za škole, elektrane i osnovne potrepštine kubanskog naroda“.
Bruno Rodriges, ministar spoljnih poslova Kube, odbacio je sankcije, nazivajući Rubija „nepoštenim i lažljivim“.
„Kuba se pokazala jačom, sposobnijom i efikasnijom nego što je očekivao suočena sa surovom agresijom i kolektivnim kažnjavanjem koje se nameće njenom narodu i njihovim životnim uslovima“, napisao je on na platformi X. „Ono što ova osoba promoviše od najveće svetske sile je zločin“, kazao je Rodriges.
Po novim amerilkim sankcijama, svako ko pruža usluge ciljanim kubanskim entitetima, može biti sankcionisan i odsečen od finansijskog sistema SAD.
„Određivanjem određenih entiteta, oni jasno stavljaju do znanja stranim investitorima: ‘Ako vaše poslovanje na Kubi dotakne bilo koga od ovih ljudi, rizikujete da vam bude zabranjeno’ „, rekao je Majkl Bustamante, profesor i šef katedre za kubanske i kubansko-američke studije Univerziteta u Majamiju.
„Za većinu ovih kompanija, to je previše dugačak put“, rekao je on o uticaju novih sankcija.
Almacenes Universales S.A., ili AUSA, je među pet sankcionisanih entiteta. Kao glavna kompanija kubanske vlade za logistiku i skladištenje, ona drži sistem izvoza i uvoza ostrva. Takođe je glavna kompanija za skladištenje koju koriste država, kubanski privatni sektor i strani investitori, rekao je Bustamante.
Prošle nedelje Kuba je najavila niz ekonomskih reformi, uključujući dozvolu privatnom sektoru da uvozi robu bez korišćenja države kao posrednika. Ali Bustamante je rekao da ne veruje da je ta mera već operativna.
Ako ljudi ili kompanije izbegavaju poslovanje sa entitetima za skladištenje, rekao je, to bi moglo da poremeti protok robe u zemlju i ima humanitarne posledice.
Sankcionisana je i kompanija Rafin S.A. koju je Bustamante opisao kao „veoma neprozirnu“ kompaniju za koju veruje da posluje kao korporativni finansijski ogranak unutar GAESA-e. Rekao je da to nije banka, već da poseduje kapital države i GAESA-e i da bi mogla imati ulogu u finansijskim poslovima.
„To bi takođe izgleda bacilo u još hladnije vode strane investitore koji su već tamo“, rekao je Bustamante.
Treći entitet povezan sa GAESA koji je sankcionisan je Banco Financiero Internacional S.A., komercijalna banka za koju je Bustamante rekao da služi kao ključna institucija za strane investitore. „Ako nemate banku u koju možete da odete kao strani investitor, to čini vaše poslovanje logistički prilično teškim, blago rečeno“, objasnio je on.
Sankcionisane su i Geominera S.A., državna rudarska kompanija, i Empresa Siderúrgica Jose Martí, koju su SAD opisale kao najvećeg kubanskog proizvođača sirovog čelika.
Sankcija je izrečena i e protiv Anali Lilijam Ruede Kardero, snaje bivšeg predsednika Raula Kastra.
Te sankcije su najnovije u nizu skorašnjih usmerenih na samu GAESA i kubanskog predsednika Migela Dijaza-Kanela.
„Veoma je, veoma teško shvatiti šta se ovde dešava“, rekao je Bustamante. „Da li ovo postavlja sto za veliku prodaju kubanske državne imovine najvišem ili najnižem ponuđaču?… Da li je ovo deo recepta za neprijateljsko preuzimanje?“.
Administracija predsednika Donalda Trampa nastavlja da vrši pritisak na promenu kubanskog političkog i ekonomskog modela, optužujući vlast na ostrvu da je pretnja SAD zbog svojih veza sa američkim protivnicima. Kubanska vlada je više puta negirala da je to pretnja.
Kuba je prošle nedelje predstavila ekonomske reforme koje je Bustamante opisao kao „potencijalno najznačajniju liberalizaciju kubanske ekonomije u poslednjih 60 godina“, iako je rekao da pitanja i sumnje ostaju.
U utorak je portparol američkog Stejt departmenta rekao da su reforme „skromne, dugo očekivane i u krajnjoj liniji su to providni dimni signali kubanskog režima. To je iz priručnika diktature: Objaviti ciklus navodnih reformi da bi se insinuirala želja za promenom, a zatim brzo povući sve promene čim je ugrožena potpuna kontrola režima“.
Kuba se već bori sa teškim nestancima struje, nestašicom hrane i vode i zdravstvenim sistemom koji se raspada, što je delimično posledica američke energetske blokade. Krajem januara, Tramp je zapretio carinama svakoj zemlji koja prodaje ili snabdeva naftom Kubu, koja je u velikoj meri zavisila od isporuka nafte iz Venecuele, a one su obustavljene pošto su SAD napale tu južnoameričku zemlju.
