Politički život u Srbiji karakterišu izražena polarizacija i kontinuirane tenzije, a ozbiljnu zabrinutost izaziva nivo poštovanja demokratije, vladavine prava i javnih sloboda, ocenjuje se u nacrtu rezolucije o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji o kojoj će danas raspravljati i glasati Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) na sednici u Strazburu.
U predloženom dokumentu sa 25 tačaka vlasti Srbije pozivaju se, pored drugog, da rasvetle okolnosti tragedije u Novom Sadu 2024. godine i procesuiraju odgovorne, da izbegavaju primenu nepotrebne ili nesrazmerne sile protiv demonstranata i/ili pripadnika studentskog pokreta i istraže slučajeve nasilja nad demonstrantima i zlostavljanja tokom pritvora.
Od vlasti se traži i da sprovedu istragu verodostojnih tvrdnji o navodnoj upotrebi zvučnog oružja za rasturanje mase tokom masovnih demonstracija u Beogradu 15. marta 2025, kao i da prekinu odmazdu, nadzor, represivne mere i kampanje blaćenja aktivista, novinara, predstavnika civilnog društva i da poštuju autonomiju univerziteta.
Vlasti se pozivaju i da nastave reformu pravosuđa i tužilaštva u skladu sa standardima Saveta Evrope.
Autori teksta – koizvestioci Viktorija Tiblom i Junus Emre, konstatovali su da se situacija u Srbiji koja je još u postupku monitoringa PS SE, znatno promenila od poslednjeg izveštaja 2012. i da, uprkos određenom napretku, postoje ozbiljne zabrinutosti za poštovanje principa demokratije, vladavine prava i javnih sloboda, kao i zbog činjenice da su, od opštih izbora 2000, svi parlamentarni izbori u Srbiji osim dva puta, bili vanredni.
Iako je to zakonski moguće, često organizovanje izbora u kratkim vremenskim razmacima remeti funkcionisanje demokratije i državnih institucija, bez obzira na to koje političke snage su na vlasti, ukazuje se u nacrtu rezolucije uz poziv vlastima da se uzdrže od korišćenja vanrednih izbora kao mehanizma za sticanje političke prednosti, i da omoguće demokratski izabranim narodnim poslanicima da ispune svoj ustavni mandat i obavljaju svoje dužnosti u skladu sa ustavnim rasporedom.
Zabrinutost izaziva, kaže se u nacrtu dokumenta, i političko okruženje u Srbiji koje karakterišu izražena polarizacija i kontinuirane tenzije između predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće većine predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS), s jedne strane, i političke opozicije, studentskog pokreta i civilnog društva, s druge strane.
Posebno se ukazuje da su masovni protesti izazvani padom nadstrešnice ulaza Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. doveli do nastanka studentskog pokreta koji zahteva izbore, odgovornost, transparentnost i pravdu, iako se još nije afirmisao kao nova politička snaga.
Uz ocenu da je pravo na slobodu okupljanja tokom protesta uglavnom bilo poštovano, dodaje se da su zabeleženi i slučajevi prekomerne upotrebe sile, proizvoljna hapšenja i zlostavljanja tokom zadržavanja u pritvoru, kao i ometanja novinara u obavljanju posla.
Vlasti Srbije pozivaju se da što pre rasvetle okolnosti tragedije u Novom Sadu i da odgovorne pozovu na odgovornost, a u vezi sa masovnim protestima, da izbegavaju primenu nepotrebne ili nesrazmerne sile protiv demonstranata i/ili pripadnika studentskog pokreta; da brzo, nezavisno i delotvorno istraže slučajeve nasilja nad demonstrantima i slučajeve zlostavljanja tokom pritvora.
Od vlasti se očekuje da pozovu na odgovornost sve odgovorne za nasilna dela, bilo da je reč o pripadnicima organa za sprovođenje zakona ili privatnim licima, da odbace sve neosnovane i proizvoljne krivične optužbe protiv demonstranata i oslobode sve osobe koje su zadržane isključivo zbog ostvarivanja svog prava na slobodu mirnog okupljanja.
Traži se i da prekinu odmazdu, nadzor, represivne mere i kampanje blaćenja protiv svih aktera uključenih u nedavne društvene procese i da poštuju autonomiju univerziteta i spreče nezakonit ulazak organa za sprovođenje zakona u univerzitetske kampuse.
PS SE je zabrinuta zbog i verodostojnih tvrdnji o navodnoj upotrebi zvučnog oružja za rasturanje mase tokom masovnih demonstracija u Beogradu 15. marta 2025. što je kod brojnih demonstranata izazvalo psihičke i fizičke tegobe i poziva vlasti da sprovedu istragu o okolnostima ovog incidenta i obezbede neophodnu pravnu i medicinsku podršku svim osobama koje su njime bile pogođene, piše u nacrtu rezolucije.
Posebna zabrinutost u predloženom tekstu izražava se zbog stanja slobode udruživanja i slobode izražavanja u Srbiji.
Vlasti Srbije se pozivaju da obustave odmazdu i druge mere zastrašivanja protiv aktivista civilnog društva, branilaca ljudskih prava, novinara i nezavisnih medija, da obezbede povoljno okruženje za njihov rad i ostvarivanje prava na slobodu udruživanja i izražavanja uopšte, kao i da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih zakonodavnih mera koje bi ograničile ove slobode.
Pozivaju se takođe da obnove strukturirani dijalog sa civilnim društvom i obezbede medijski pluralizam, kao i da prekinu nadzor nad novinarima i aktivistima, sprovedu delotvorne istrage o zloupotrebama i pozovu na odgovornost odgovorne osobe.
U tekstu se konstatuje da je Srbija dodatno uskladila svoje medijsko zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU i drugim evropskim standardima, ali se izražava ozbiljna zabrinutost zbog blokade rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), uz poziv nadležnim organima da preduzmu sve neophodne korake da bi popunili upražnjena mesta u Savetu REM-a.
Kada je reč o izborima,u nacrtu rezolucije se navodi i da su 29. marta 2026. održani lokalni izbori u deset opština/gradova (Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kula, Knjaževac, Kladovo, Majdanpek, Lučani, Smederevska Palanka i Sevojno), koje je posmatrao Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i izražava zabrinutost zbog činjenice da su ove izbore obeležili nasilje i nepravilnosti, uključujući tvrdnje o kupovini glasova, paralelnim biračkim spiskovima i fotografisanju glasačkih listića.
Vlasti se pozivaju da hitno istraže ove incidente i da odgovorne pozovu na odgovornost uz ocenu da u poređenju sa 2022. godinom, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti uočio pogoršanje izborne kampanje i još manje ravnopravne uslove za učesnike izbora.
Koizvestioci PS SE takođe konstatuju da je i pored usvajanja novog izbornog okvira i zakon o jedinstvenom biračkom spisku, više dugogodišnjih preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Venecijanske komisije SE i dalje ostalo neispunjeno, kao i da je ozbiljne nedostatke utvrdila međunarodna misija za posmatranje izbora koja je pratila vanredne parlamentarne izbore 17. decembra 2023. u kojoj je učestvovala i Skupština SE.
U nacrtu rezolucije se konstatuje da su u februaru 2026. u Skupštini Srbije predložene pojedine kontroverzne izmene Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o Ustavnom sudu, Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, koje trenutno analizira OEBS/ODIHR. Vlasti se pozivaju da obezbede da reforma izbornih zakona bude u skladu sa međunarodnim izbornim standardima i da ne usvajaju zakonske izmene koje bi bile u suprotnosti sa tim standardima.
Kada je reč o reformi pravosuđa i tužilaštva, u nacrtu dokumenta se pozdravlja napredak Srbije u toj oblasti od pristupanja Savetu Evrope, ali se izražava zabrinutost zbog usvajanja „Mrdićevih zakona“ u januaru, uz ocenu da oni negativno utiču na funkcionisanje pravosuđa i tužilaštva i mogli bi da utiču na tekuće istrage korupcije, uključujući i slučaj Novi Sad.
Pozdravlja se najava vlasti da će preporuke Venecijanske komisije biti sprovedene.
PS SE takođe poziva vlasti da pokažu istinsku posvećenost istragama i suđenjima u predmetima ratnih zločina, naročito imenovanjem glavnog javnog tužioca za ratne zločine, budući da je to mesto upražnjeno od 2024. godine.
Konstatuje se da je ostvaren izvestan, mada ograničen, napredak u borbi protiv korupcije, posebno usvajanjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028. i pratećeg akcionog plana za period 2024–2025 i pozdravlja napredak u sprovođenju preporuka Grupe država protiv korupcije (GRECO), ali se očekuje da vlasti hitno sprovedu preostale preporuke, naročito one koje se odnose na integritet članova vlade, obuku o standardima integriteta, definisanje lobiranja, prijavljivanje sukoba interesa i sprečavanje korupcije u policiji.
