Građani Srbije mogu bez straha da putuju u inostranstvo uprkos epidemiji ebole u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi, jer je rizik od zaraze mali, ocenio je epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotice Nebojša Bohucki.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 17. maja 2026. godine epidemiju ebole u DR Kongu i Ugandi proglasila za vanrednu situaciju u javnom zdravstvu od međunarodnog značaja (PHEIC). SZO zasad ocenjuje nacionalni rizik u DR Kongu kao veoma visok, regionalni rizik kao visok, a globalni rizik kao nizak.
Virusa ebole zasad ima uglavnom u zabačenim selima te dve afričke zemlje.
Bohucki je za subotički portal vesti Magločistač rekao da se ebola prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima obolelih – krv, izmet ili povraćen sadržaj želuca, zbog čega su najvećem riziku izloženi članovi porodica obolelih i zdravstveno osoblje koje ih neguje.
Bohucki je rekao da se ebola prenosi sa životinja na ljude i da se „prirodnim rezervoarima“ tog virusa smatraju neke vrste slepih miševa, dok čovek može da se zarazi i kontaktom sa zaraženim primatima.
Poznato je šest sojeva virusa ebole, od kojih su četiri opasna za ljude.
Sadašnju epidemiju je izazvao soj „Bundibugjo“, za koji još ne postoji vakcina.
Vakcine ima samo za najsmrtonosniji soj ebole „Zair“.
Epidemiolog je kazao da virus ima relativno nizak epidemiološki potencijal jer se u značajnoj meri ne prenosi udisanjem i jer oboleli postaju zarazni tek posle pojave simptoma.
Govoreći o tekućoj epidemiji, Bohucki je naveo da je prvi slučaj registrovan krajem aprila u Kongu, a potom se bolest proširila na susednu Ugandu, a broj prijavljenih slučajeva je premašio hiljadu.
On je podsetio da su od 1976. godine do danas registrovane 27 epidemije ebole, od kojih 17 na teritoriji Demokratske Republike Kongo što toj zemlji daje značajno iskustvo u suzbijanju bolesti.
„Očekujem da će se širenje epidemije i ovoga puta zaustaviti“, rekao je Bohucki.
Najveća epidemija ebole bila je 2013-2016. godine u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu, gde je obolelo 28.600 ljudi, a umrlo 11.300.
Tada je van tih zemalja zabeležen mali broj „uvezenih slučajeva“ i nije bilo značajnijeg širenja bolesti.
U Srbiji su do sada su evidentirana dva slučaja zaraze ebolom – 1967. godine u Beogradu gde je veterinara i njegovu suprugu zarazio majmun uvezen iz Ugande.
