Kineski i severnokorejski državni mediji su prošle nedelje posvetili hiljade reči sastanku Si Đinpinga sa Kim Džong Unom, ali nisu pomenuli ključno pitanje za Vašington: upornu težnju Severa ka nuklearnom oružju koje bi moglo da ugrozi Sjedinjene Države i njihove saveznike u Aziji.
Ćutanje govori više od gomila pažljivo sastavljene propagande.
Sve dok pregovori o razoružanju konačno nisu propali 2019. godine, Vašington i Peking su bili dugogodišnji partneri u diplomatiji nastojeći da ubede Severnu Koreju da odustane od svojih nuklearnih ambicija u zamenu za preko potrebnu pomoć i političko priznanje.
Peking je rutinski pozivao na „denuklearizaciju“ — birokratski termin za nuklearno razoružanje — i postojala je nada u Vašingtonu, kao i u Seulu i Tokiju, da će Kina iskoristiti svoj očigledan uticaj kao diplomatski i ekonomski zaštitnik Pjongjanga da gurne Sever od nuklearne opcije.
Sijeva poseta Pjongjangu u ponedeljak i utorak – njegova prva posle sedam godina – mogla bi da označi kraj te nade – i da signalizira značajnu promenu u načinu na koji on gleda na nuklearno oružje Severa.
Iz perspektive Pekinga, Sijevo ćutanje može biti priznanje koliko je daleko severnokorejski nuklearni program došao otkako je Kim Džong Un preuzeo vlast 2011. godine i koliko je malo verovatno da bi diplomatija mogla da natera Sever da se odrekne oružja koje smatra svojom najvećom garancijom protiv spoljnog mešanja.
Poslednje putovanje kineskog lidera u Severnu Koreju, 2019. godine, bilo je potpuno drugačije – kineski mediji su citirali Sija kako kaže da će njegova zemlja igrati konstruktivnu ulogu u denuklearizaciji Korejskog poluostrva.
Peking želi, pre svega, stabilnost u Severnoj Koreji i regionu. Kolaps Pjongjanga mogao bi da pokrene milione ljudi preko njihove dugačke zajedničke granice.
U tom cilju Kina je često izbegavala direktno insistiranje na okončanju severnokorejskog nuklearnog programa, po analizi Đijonga Ženga, dekana Instituta za regionalne studije na Univerzitetu za strane studije Tjenđin u Kini.
Umesto toga, Peking je pozivao na denuklearizaciju celog Korejskog poluostrva – pažljiva formulacija koja je omogućila Kini da takođe izrazi želju za okončanjem obaveza SAD da koriste svoj nuklearni arsenal za zaštitu Južne Koreje i raspoređivanje američkih bombardera sposobnih za nuklearno oružje u blizini Korejskog poluostrva.
Poslednjih meseci, Peking je signalizirao da želi da da prioritet stabilizaciji situacije na poluostrvu, sa denuklearizacijom kao drugim ciljem, napisao je Ženg.
„Kina sve više zaključuje da je krut pristup denuklearizacije na prvom mestu nepraktičan i da može pogoršati bezbednosst regiona“, rekao je on.
Za Kim Džong Una, izostajanje bilo kakvog javnog pominjanja ili kritike njegovih nuklearnih bombi je pobeda. On je dugo zahtevao međunarodno priznanje za svoju zemlju što bi moglo dovesti do ukidanja sankcija UN.
Kada je u utorak upitana da li bi Seul trebalo da smanji očekivanja od Pekinga pošto je Si izgleda izbegavao nuklearno pitanje u Pjongjangu, portparolka južnokorejskog ministarstva spoljnih poslova Park Il insistirala je da Kina nastavlja da podržava nuklearnog razoružanje kao cilj.
Slično tome, posle prošlomesečnog samita američkog predsednika Donalda Trampa i Sija, Bela kuća je saopštila da su dva lidera potvrdila svoj zajednički cilj denuklearizacije Severne Koreje.
Kina je, međutim, samo rekla da su američki i kineski lideri razgovarali o nuklearnom pitanju na Korejskom poluostrvu.
U nedelju je Kimova sestra i visoka zvaničnica Kim Jo Džong, odbacila kao „lažne informacije“ američki izveštaj sa sastanka Si-Tramp.
Prošle nedelje Kim Džong Un je otvorio novi pogon za proizvodnju komponenti nuklearnog oružja i obećao da će jačati nuklearne snage „eksponencijalnom brzinom“. Njegova sestra je takođe rekla da je svaki američki pritisak na denuklearizaciju Severne Koreje „anahroni san“.
Moguće je da Kina ne želi da se Severna Koreja i SAD previše zbližavaju, rekao je Park Von Gon, profesor na Ženskom univerzitetu Iva u Seulu, dodavši da bi Peking možda više voleo da zadrži Sever u svojoj sferi uticaja i da taj odnos koristi kao polugu u odnosima sa SAD.
Južnokorejski predsednik Li Dže Mjung rekao je novinarima u ponedeljak da Severna Koreja proizvodi dovoljno nuklearnog goriva godišnje za oko 10 do 20 bombi i da je blizu usavršavanja svoje tehnologije interkontinentalnih balističkih raketa koje bi mogle da isporuče nuklearnu bombu na kopno SAD.
Kim je naglasio da je nuklearno oružje suštinski deo nacionalnog identiteta Severa. On je uvrstio nuklearni status Severne Koreje u Ustav i posvetio sve veći deo resursa, industrije i administracije njegovom održavanju.
Neki analitičari vide kinesko izbegavanje reči „denuklearizacija“ tokom Sijeve posete ovog puta kao jasnu promenu stava Pekinga i prećutno prihvatanje nuklearnog statusa Severne Koreje.
„Ćutanje Pekinga ne treba posmatrati kao birokratski propust, već kao namerni strateški signal“, rekao je Seong-Hjon Li, viši saradnika u Fondaciji Džordža H.V. Buša za odnose SAD i Kine.
Kazao je da „prećutnim prihvatanjem nuklearnog statusa Severne Koreje, Peking jača svoju poziciju kao nezaobilazna zainteresovana strana u svim budućim pregovorima“, te bi ta promena mogla da znači da će SAD, Japan i Južna Koreja morati da se više angažuju da odvrate Severnu Koreju od sadašnje nuklearne politike.
Uprkos tome, kinesko prihvatanje vojnih ambicija Severne Koreje može imati ograničenja jer iako Sijeva poseta signalizira „strateški zagrljaj Kima“, ona „nije blanko ček za Severnu Koreju“, rekao je Leif-Erik Isli, takođe profesor na Ženskom univerzitetu Iva.
Peking želi stabilnost i poštovanje svojih regionalnih ambicija, rekao je Isli, a „stalno širenje vojnih kapaciteta Severne Koreje pomera granice onoga što će njen veći sused tolerisati“.
