Manje od mesec dana pošto je epidemija ebole zvanično proglašena na istoku Demokratske Republike Konga, vlasti su saopštile da je broj umrlih porastao na najmanje 100 ljudi.
Ova cifra pokazuje razmere krize i težinu borbe zdravstvenih vlasti da obuzdaju zarazu otkrivenu sa višenedeljnim zakašnjenjem.
Od 550 potvrđenih slučajeva bolesti do nedelje, zabeležen je 101 smrtni slučaj, a 19 osoba je ozdravilo, navodi se u najnovijem izveštaju.
Epidemija je uglavnom koncentrisana u istočnoj provinciji Ituri, gde je otkriveno više od 90 odsto ukupnog broja slučajeva. Slučajevi su zabeleženi i u provincijama Severni Kivu i Južni Kivu, a bolest se proširila i preko granice na Ugandu.
Veruje se da je broj slučajeva u Kongu veći, jer je epidemija potvrđena sa višenedeljnim zakašnjenjem, a stopa obuhvata praćenja kontakata, iako je poslednjih dana poboljšana, ali i dalje iznosi 64 odsto.
Najnoviji talas ebole izazvao je redak soj virusa nazvan „Bundibugjo“ za koji, za razliku od takozvanog „Virusa Zair“, soja koji je izazivao većinu od prethodnih 16 epidemija u Kongu, još ne postoje odobrena vakcina ni delotvorna terapija.
Brz porast broja slučajeva delimično je posledica proširenja dijagnostičkih kapaciteta, što je omogućilo testiranje ranije prikupljenih uzoraka, saopštile su vlasti.
Zdravstvene mere uvedene radi ograničavanja širenja ebole poremetile su svakodnevni život u Buniji, užurbanom glavnom gradu provincije Ituri.
U pojedinim delovima te provincije duboko su ukorenjeni skepticizam i ignorisanje zdravstvenih protokola. Preživeli iz velike epidemije ebole iz 2018. godine u Kongu, druge najveće u istoriji, upozoravaju da bi ponavljanje ranijih grešaka moglo dovesti do velikog broja smrti koje je bilo moguće sprečiti.
Zdravstveni radnici na prvoj liniji, iscrpljeni i slabo plaćeni, više puta su bili meta napada stanovnika koji ne žele njihovo prisustvo, a zbog sukoba sa naoružanim pobunjeničkim grupama nisu u mogućnosti da dopru do pojedinih sela.
Istočni deo Konga godinama potresaju napadi desetina različitih pobunjeničkih i militantnih grupa u borbi za vlast, od kojih neke imaju veze sa stranim državama ili sa ekstremističkom grupom Islamska država.
„Sukobi ograničavaju pristup, ometaju nadzor i delovanje tokom epidemije i povećavaju rizik od neotkrivenog širenja zaraze“, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.
„Ti slulajevi jasno ukazuju na složenost situacije i na značaj bliske saradnje sa lokalnim liderima i zajednicama“, dodaje se u saopštenju.
Po podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja, gotovo milion ljudi raseljeno je zbog rata u Ituriju, što dodatno otežava praćenje kontakata, jer stanovništvo beži od napada ili se često seli po ogromnoj provinciji sa gustim šumama, lošom putnom infrastrukturom i po udaljenim selima do kojih se putuje danima.
