Na dnevnom redu su ostavka predsednika gradske opštine Tomislava Rikanovića, izbor novog predsednika, zamenika predsednika i članova Veća, promene u javnim preduzećima, ustanovama, upravnim i nadzornim odborima. Ukratko, menja se veliki deo lokalne vlasti, ali javnost ponovo ostaje bez jasnog odgovora: zašto se sve ovo dešava, ko snosi odgovornost i šta će se promeniti za građane?
Pravo u centar ponovo nije dobio zvanično obaveštenje o održavanju sednice, što znači da se nastavlja sramna praksa ignorisanja medija, a time i građana koju je uveo još uvek aktuelni predsednik opštine.
Zato je jedno od prvih pitanja za novu, ili možda ipak staru opštinsku vlast: da li će novi predsednik ili predsednica nastaviti istim putem, bez komunikacije, odgovora i javnosti ili će Lazarevac konačno dobiti vlast koja razume da lokalna samouprava nije privatni kabinet, već servis građana?
Problem je što građani o tome ponovo saznaju posredno, naknadno i bez objašnjenja.
Ako je suditi po zahtevu za sazivanje sednice Skupštine gradske opštine Lazarevac, lokalna vlast ne prolazi kroz redovnu kadrovsku promenu, već kroz ozbiljno političko preslagivanje.
Na dnevnom redu nisu samo tehničke tačke. Tu su ostavka predsednika gradske opštine, prestanak mandata odbornika, ostavka direktora Turističke organizacije, ostavka predsednika Nadzornog odbora JP za izgradnju Lazarevca, izbor novog predsednika opštine, zamenika predsednika i članova Veća, kao i niz promena u javnim preduzećima, ustanovama, upravnim i nadzornim odborima.
Drugim rečima, menja se gotovo čitava političko-upravljačka postavka lokalne vlasti.
Kada se ovoliko funkcija menja odjednom, građani imaju pravo da znaju: da li je ovo posledica političke odgovornosti, unutrašnjeg sukoba, neuspešnog upravljanja ili samo nove raspodele moći?
Posebno je problematično što u dokumentu stoji da će materijal za izbor predsednika opštine, zamenika predsednika i članova Veća biti dostavljen na samoj sednici. To znači da odbornici bar oni malobrojni koji materijal zaista čitaju neće imati realnu mogućnost da se unapred pripreme za jednu od najvažnijih političkih odluka u opštini.
Ako se predsednik i Veće biraju tako što se materijal dobija u poslednjem trenutku, onda se odbornici svode na glasačku mašinu, a Skupština na formalnost.
Zakon kaže da predsednika opštine bira Skupština, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika, a da se istovremeno odlučuje i o izboru zamenika predsednika i članova Veća. Opštinsko veće je izvršni organ koji predlaže budžet, odluke, nadzire upravu i prati rad javnih preduzeća.
Dakle, ne odlučuje se o formalnosti, već o ljudima koji će upravljati javnim novcem, donositi odluke i voditi sistem od kog zavisi svakodnevni život građana.
Zakon takođe propisuje da prestankom mandata predsednika opštine prestaje i mandat zamenika i opštinskog veća, dok funkcioneri koji su podneli ostavke obavljaju samo tekuće poslove do izbora novih.
Za građane to znači da Lazarevac ulazi u period političke nestabilnosti u kome se ne zna ko za šta odgovara, ko odlazi zbog rezultata, ko dolazi zbog poverenja, a ko samo zato što je tako odlučeno negde van očiju javnosti.
Najveći problem nije sama promena vlasti. Promene su normalne. Problem je što se one dešavaju bez objašnjenja, transparentnosti i bez poštovanja javnosti.
Građani Lazarevca ne traže mnogo. Samo da znaju ko im vodi opštinu, zašto se menja vlast, ko je odgovoran za stanje koje je prethodilo ostavkama i šta će se promeniti u njihovom svakodnevnom životu.
Dok se na ta pitanja ne odgovori, sve ovo liči na još jednu zatvorenu raspodelu funkcija u kojoj su građani pozvani samo da ćute i posmatraju.
A to više nije lokalna samouprava.
