Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski je danas potvrdio da neće podržati ustavne izmene za uvođenje Bugara u Ustav, što zahteva Sofija, dok ne bude imao jasne garancije da u pregovorima sa Evropskom unijom (EU) o prijemu njegove države u EU neće biti još uslovljavanja bilateralnim i identitetskim pitanjima.
„Ponoviću po, možda trocifreni put: Dok sam ja predsednik Vlade neću nikad podržati ustavne izmene, a da neće biti jasan kraj: da ćemo početi proces i da ćemo ga završitu, dok ne budem imao jasne garancije da neće biti više bilateralnih pitanja i identitetskih pitanja. Samo takav tip ustavnih izmena mogu da podržim. Sve ostalo neću nikad podržati“, rekao je Mickoski novinarima.
Premijer je ocenio da su poruke s jučerašnjeg Samita EU – Zapadni Balkan u Tivtu, u Crnoj Gori, najsnažnije u poslednje dve godine i istakao da posebno raduje to što „proces proširenja nije završen i da postoji“.
Mickoski je rekao da je njegov optimizam posle tog samita u činjenici što je on jedini od lidera Zapadnog Balkana imao bilateralne sastanke sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Šolcom.
Makron i Merc „dali su snažnu motivaciju da nastavimo s reformama, da isporučujemo, na osnovu metode zasluga, a ne bilateralnih pitanja, i to je nekoliko puta naglašeno na samom Samitu“, rekao je premijer Severne Makedonije.
U vezi sa „non pejperom“ Makrona i Merca o postepenoj integraciji država-kandidata u EU, Mickoski je to ocenio kao pozizivno i istakao da je razumeo da su institucije u Briselu već dobile uputstva za operacionalizaciju tog dokumenta, što će državama Zapadnog Balkana omogućiti „veće korišćenje određenih alata“ i češće sastanke na visokom nivou.
„To predstavlja značajno podizanje nivoa odnosa Zapadnog Balkana i Evropske unije, odnosno taj dokument i ta reforma pružaju mehanizam kojim ćemo imati veće korišćenje određenih alata od strane zemalja Zapadnog Balkana i ni na koji način nije u suprotnosti sa proširenjem. To su dva paralelna procesa. Ovo je jedan proces, a proširenje ostaje drugi proces“, naglasio je Mickoski.
Premijer Bugarske Rumen Radev ponovio je juče u Tivtu rekao da Severna Makedonija mora da napravi ustavne izmene da bi počela pregovore o prijemu u EU.
Prethodno je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta 2. juna u Skoplju rekao da usvajanje dogovorenih ustavnih izmena ostaje jedini način za formalno započinjanje pristupnih pregovora Severne Makedonije.
Po njegovim rečima, za formalni početak pregovora Skoplje „treba da isporuči samo ono što je dogovoreno 2022. godine i ništa više od toga“.
Severnoj Makedoniji su zbog bilateralnog problema sa Bugarskom, koji je postao deo Pregovaračkog okvira, blokirani pregovori o prustupanju Evropskoj uniji (EU).
Skoplje je u julu 2022. počelo „prvu fazu“ pregovora sa EU usvajanjem Pregovaračkog okvira, ali da bi prešlo u „drugu fazu“ i počelo da otvara poglavlja mora da uvede Bugare u Ustav, što konzervativna stranka premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog VMRO DPMNE od tada blokira.
Mickoski koji je na vlast došao polovinom 2024. godine, ranije je Briselu i Sofiji kao rešenje za prevazilaženje te prepreke ponudio odloženo dejstvo ustavnih izmena: da one stupe na snagu kad njegova zemlja zatvori pregovore sa EU, ili da dobije garancije da neće biti drugog bilateralnog uslovljavanja. Taj njegov predlog nije dobio podršku.
