Na nedavno završenom 23. Šangri-La dijalogu, predstavnici Kine su govorili o kineskom viđenju globalnog upravljanja i bezbednosti, i preneli poruke o očuvanju mira i podsticanju saradnje u vreme globalnih bezbednosnih izazova, piše danas Kineska medijska grupa (CMG).
Istovremeno, japanski predstavnici pokušavali su da opravdaju politiku remilitarizacije, dok su filipinski zvaničnici doveli u pitanje značaj izrade Kodeksa ponašanja u Južnom kineskom moru, što je izazvalo kritike brojnih učesnika.
Komentari sa samita dokaz su da je glas Kine na ovogodišnjem forumu bio izuzetno snažan, utičući ne samo na tok rasprava već i unoseći stabilnost i izvesnost u svet suočen sa sve većim promenama i neizvesnostima.
Šangri-La dijalog organizuje Međunarodni institut za strateške studije (IISS), istraživački centar sa sedištem u Velikoj Britaniji, a forum je posvećen pitanjima odbrane i bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu.
Ovogodišnjem skupu prisustvovali su predstavnici 44 zemlje i regiona. Kao važan akter u Azijsko-pacifičkom regionu, Kina od svog prvog zvaničnog učešća 2007. godine koristi ovu platformu za iznošenje svojih bezbednosnih stavova, pri čemu njen uticaj kontinuirano raste.
Kineski predstavnici istakli su da se globalna bezbednost danas suočava sa četiri ključna izazova: hegemonizmom koji ugrožava regionalnu bezbednost, rastućim rizikom od nuklearnog sukoba, ozbiljnim narušavanjem međunarodnog sistema kontrole naoružanja, razoružanja i neproliferacije, kao i poremećajima u globalnom upravljanju.
Kina je pozvala velike sile da primene koncept zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo u praksi i da preuzmu odgovornost za očuvanje strateške stabilnosti. U svetlu brojnih svetskih izazova, Kina je predložila Globalnu bezbednosnu inicijativu i Inicijativu za globalno upravljanje, zalažući se za zajedničku, sveobuhvatnu, kooperativnu i održivu bezbednost, uz dosledno poštovanje multilateralizma i međunarodnog prava. Time je međunarodnoj zajednici ponudila važne smernice za suočavanje sa globalnim izazovima.
Uoči ovogodišnjeg samita, predsednici Kine i Sjedinjenih Američkih Država održali su istorijski sastanak u Pekingu. Dve strane saglasile su se da grade kinesko-američke konstruktivne odnose zasnovane na strateškoj stabilnosti, koji bi trebalo da usmeravaju razvoj bilateralnih odnosa u naredne tri godine i duže. Pozitivan razvoj kinesko-američkih odnosa doprineo je stvaranju povoljne atmosfere i na samom samitu.
Ministar odbrane SAD, Pit Hegset, izjavio je da su odnosi SAD i Kine “na najboljem nivou u poslednjih nekoliko godina”.
Kineski predstavnici očekuju da će dve zemlje nastaviti da sprovode dogovore svojih lidera i unapređuju saradnju oružanih snaga na zdrav, stabilan i održiv način. Učesnici samita pozitivno su ocenili trend poboljšanja kinesko-američkih odnosa, te naglasili da to doprinosi očuvanju regionalne bezbednosti, stabilnosti i razvoja.
Međunarodna zajednica se trenutno suočava sa najsloženijim i najdubljim promenama od završetka Drugog svetskog rata. Pojedine zemlje nastoje da podstaknu blokovsku konfrontaciju.
Ministar odbrane Filipina ponovo je otvorio pitanje arbitražne presude o Južnom kineskom moru, unoseći neslaganja u raspravu. Kineska strana odgovorila je argumentima, ukazujući na nedoslednosti u stavovima filipinske vlade kada je reč o ovom pitanju.
Poruke o miru i potrebi očuvanja bezbednosti koje je Kina prenela na samitu deo su njene dosledne spoljne politike. Od početka godine, brojni svetski lideri posetili su Kinu, a predsednik Si Đinping je tokom tih susreta više puta iznosio kineske stavove o međunarodnoj bezbednosti i globalnom upravljanju. Time je dodatno ukazano na moguće puteve za prevazilaženje globalnog bezbednosnog i upravljačkog deficita.
Od predlaganja četiri velike globalne inicijative, preko zalaganja za očuvanje strateške stabilnosti među velikim silama, do promovisanja pravičnosti i protivljenja hegemoniji na međunarodnoj sceni, Kina se sve više potvrđuje kao važan činilac mira i stabilnosti u Azijsko-pacifičkom regionu i svetu.
Zbog toga međunarodna javnost danas još jasnije može da sagleda odgovornost koju jedna velika sila nosi u savremenom svetu, navodi CMG.
