Rasistički, anti-LGBTI i drugi oblici govora mržnje mogu podstaći nasilje motivisano mržnjom, posebno kada ostanu bez odgovora, ocenila je danas antirasistička komisija Saveta Evrope izrazivši duboku zabrinutost zbog efekata koje govor mržnje širi kroz demokratska društva Evrope.
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI), u danas objavljenom godišnjem izveštaju, uočila je alarmantne nivoe govora mržnje i njegovo sve veće banalizovanje širom Evrope. Ksenofobični diskurs postao je rasprostranjeniji, uključujući i u kontekstu izrade strožih imigracionih politika, navodi se u izveštaju.
Etničko ili nacionalno poreklo često su među najčešćim osnovama za govor mržnje, a slede religija, državljanstvo, seksualna orijentacija i rodni identitet, konstatuje se u izveštaju.
Romi su često meta govora mržnje i često se predstavljaju kao pretnja javnoj bezbednosti ili zdravlju. Antisemitski i antimuslimanski govor mržnje i dalje su veoma prisutni u zvaničnoj statistici različitih evropskih zemalja, na nivou znatno višem nego pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i rata u Gazi koji je usledio. Ksenofobična retorika ponekad se prepliće sa anti-crnačkim rasizmom, posebno na internetu i u sportu. Kada je reč o LGBTI-fobiji, transrodne osobe i dalje su naročito česta meta, navodi se.
ECRI takođe ukazuje da su strani državljani, LGBTI osobe, Romi i muslimani glavne mete političkog govora mržnje zasnovanog na negativnim stereotipima i dezinformacijama, naročito tokom izbornih perioda. Kampanje dezinformacija koje dolaze iz inostranstva takođe izazivaju sve veću zabrinutost.
„Govor mržnje ne pogađa samo pojedince već društvo u celini“, naglasio je predsednik ECRI Bertil Kotje (Cottier).
„Kada se ljudi osećaju nesigurno zbog toga ko su ili zbog toga kako ih drugi doživljavaju, mogu se osećati isključeno i povući iz javnog života. Zato govor mržnje šteti ne samo žrtvama i pogođenim zajednicama već i samoj demokratiji. Politički lideri, javni funkcioneri i operateri internet platformi trebalo bi u potpunosti da prepoznaju svoju ulogu i odgovornost, odbace govor mržnje i promovišu inkluzivne narative“, dodao je.
ECRI podseća da je više puta podsticala samoregulaciju protiv govora mržnje među političkim partijama, naročito kroz potpisivanje Povelje evropskih političkih partija za nerasisističko i inkluzivno društvo. Narativi koji se suprotstavljaju govoru mržnje trebalo bi da budu pozitivno prepoznati i podsticani, ukazuje se.
Kao još jedan veliki izazov u državama članicama Saveta Evrope navodi se delovanje protiv sadržaja mržnje na internetu, koji se brzo i široko šire putem društvenih mreža i platformi za razmenu poruka.
Korišćenje anonimnih profila i botova otežava efikasnu istragu i sankcionisanje. Moderiranje velikih količina sadržaja mržnje na internetu i efikasna saradnja između nadležnih organa, tehnoloških kompanija i civilnog društva, uz očuvanje prava na slobodu izražavanja, mogu biti veoma zahtevni zadaci. Korišćenje AI u borbi protiv govora mržnje na internetu može dati rezultate, iako je primena takvih alata još relativno ograničena, navodi se
„Veštačka inteligencija ima stvarni potencijal za otkrivanje i upravljanje sadržajem mržnje na internetu“, rekao je Bertil Kotje.
„Ali njena upotreba mora ići ruku pod ruku sa snažnim ljudskim nadzorom i jasnim kanalima za prijavljivanje govora mržnje na internetu, uključujući i preko ‘pouzdanih prijavljivača’, kako bi vlade i internet posrednici mogli efikasno da deluju“, zaključio je.
ECRI naglašava važnost razvoja odgovarajućeg zakonodavnog okvira i inkluzivnih politika. Međutim, neke grupe, poput Roma ili muslimana, prečesto ostaju izostavljene iz mera za sprečavanje i borbu protiv govora mržnje, jer se zaštita njihovih prava uglavnom ne smatra politički ili izborno isplativom, navodi ECRI. Generalno nizak nivo poverenja u policiju među tim i drugim visokorizičnim grupama dovodi do nedovoljnog prijavljivanja govora mržnje.
Zabrinjavajući trend koji je ECRI primetila jeste da su pojedinci i organizacije (poput poslanika, aktera civilnog društva i sudija) koji se suprotstavljaju rasističkom i LGBTI-fobičnom govoru mržnje i sami postali žrtve govora mržnje ili pretnji, uključujući pretnje smrću.
ECRI navodi da je od suštinskog značaja stvaranje bezbednog građanskog prostora za javno istupanje i obezbeđivanje zaštite od pokušaja podrivanja aktivnosti protiv mržnje.
Poseban problem je, dodaje ECRI, rastući uticaj govora mržnje na decu i mlade, kako kao potencijalne žrtve tako i kao počinioce, naročito na internetu, što ugrožava njihovu dobrobit.
Podeljeni i mržnjom obojeni narativi mogu se veoma lako širiti u školama, a nastavnici nisu dovoljno pripremljeni da odgovore na takve situacije. ECRI podseća da obrazovanje o ljudskim pravima, kao i medijska pismenost, mogu biti od ključnog značaja za suzbijanje govora mržnje i van interneta i na internetu, kao i za jačanje otpornosti mladih na rasizam i netoleranciju.
Novi demokratski pakt za Evropu, inicijativa koju je pokrenuo Savet Evrope radi obnove i jačanja demokratske posvećenosti širom Evrope, pružiće priliku za dodatno učvršćivanje principa borbe protiv mržnje širom kontinenta, oslanjajući se na monitoring ECRI i relevantne standarde Saveta Evrope, naglašava se u godišnjem izveštaju.
ECRI je telo Saveta Evrope za monitoring ljudskih prava, specijalizovano za pitanja borbe protiv rasizma, netolerancije i diskriminacije u Evropi, priprema izveštaje i izdaje preporuke državama članicama.
