Gotovo 500.000 ruskih vojnika je poginulo u ratu u Ukrajini otkako je Moskva u februaru 2022. godine krenula u invaziju te zemlje, saopštila je danas najveća obaveštajna agencija Velike Britanije, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
Ovu cifru je iznela En Kist-Batler (Anne Keast-Butler), direktorka Štaba za vladine komunikacije (Government Communications Headquarters, GCHQ).
Premda i Kijev i Moskva redovno objavljuju procene broja poginulih neprijatelja, one nerado govore o sopstvenim gubicima na frontu.
Međutim, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u februaru rekao da je njegova zemlja izgubila 55.000 vojnika od 2022. godine.
BBC-jev servis vesti na ruskom jeziku broji ruske ratne gubitke zajedno sa nezavisnim medijem Medijazone i grupom volontera. Lista se sastoji od imena i prezimena ljudi čije pogibije su mogle biti potvrđene iz zvaničnih izveštaja, medija, sa društvenih mreža, novopodignutih spomenika i sa grobova.
BBC je do sada tako potvrdio smrt 223.539 imenovanih vojnika i oficira koji su poginuli u rusko-ukrajinskom ratu na ruskoj strani.
Veruje se da je pravi broj poginulih daleko veći, i vojni stručnjaci sa kojima se BBC konsultuje smatraju da BBC-jev registar poginulih na ruskoj strani predstavlja između 45 i 65 odsto pravog broja poginulih.
Kist-Batler je u svom inauguracionom govoru u Blečli parku uz broj ruskih žrtava upozorila da je za Veliku Britaniju „prelomni trenutak“ jer Rusija „neprestano cilja“ kritičnu infrastrukturu širom te zemlje serijo9m špijunskih zavera na britanskom tlu i, u skorije vreme, vođenjem neobjavljenog „hibridnog rata“ protiv Velike Britanije i drugih NATO država.
Po njenim rečima, Rusija napada „kritičnu infrastrukturu, demokratske procese, lance snabdevanja i javno poverenje“, a Kremlj negira te tvrdnje.
Kist-Batler je upozorila i da Rusija i Kina značajno investiraju u projekte u svemiru – i za mirnodopske i za ratne svrhe.
Štab za vladine komunikacije (GCHQ) kojim ona upravlja, najveća je britanska obaveštajna, bezbednosna i sajber agencija, prvenstveno odgovorna za sakupljanje i analizu obaveštajnih podtaka presretanjem electronskih signala, komunikacija i podataka (SIGINT) i informacione sigurnosti britanskoj vladi i Oružanim snagama .
Radeći zajedno sa MI5 (domaća bezbednost) i MI6 (obaveštajna služba koja deluje u inostranstvu), GCHQ je specijalizovan za kriptografiju, sajber bezbednost i praćenje komunikacija da bi zaštitio zemlju od sajber napada, terorizma i neprijateljskih država.
GCHQ radi pod političkim nadzorom ministra spoljnih poslova.
