Sudija Jelena Anđelić je utvrdila da su novinari „Vijesti“ postupili s „dužnom pažnjom i u javnom interesu“ objavljivanjem Skaj prepiske u kojoj se pominje Andrej Vučić , a da on „kao javna ličnost i aktivni učesnik u političkom životu Srbije, „mora trpeti širi stepen javne kritike i interesa javnosti“.
Andrej Vučić je tužio „Vijesti“ sredinom prošle godine zbog teksta „Zvonko i Andrej slavili milijardu…“, objavljenog januara 2024. godine, a u kom su citirani delovi Skaj komunikacije, koje su, prema spisima istražitelja, vodili odbegli pripadnici narko-klana Ljubo Milović i Miloš Božović.
U toj prepisci pominju se bezbednosne službe Crne Gore i Srbije, kriminalni klanovi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, njegov brat Andrej i biznismen sa Kosova Zvonko Veselinović.
Vučić je tražio od suda da mu urednici i novinarka „Vijesti“ Mihailo Jovović, Danilo Mihajlović i Jelena Jovanović solidarno isplate 5.000 evra zbog povrede časti i ugleda, što je sutkinja odbila.
Andrej Vučić je pred sudom u Podgorici ranije izjavio da je sporni tekst napisan i objavljen sa „namerom“ da se on i njegov brat, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „prikažu kao osobe povezane sa kriminalnim strukturama.“
Navodio je da su u tekstu „plasirane neistinite i neproverene informacije“, da se ne bavi privatnim biznisom, da nema firme na svoje ime, da nije imao veze sa kriminalnim klanovima, niti bilo kakve odnose sa licima koja se dovode u vezu sa kriminalom.
Rekao je da poznaje Zvonka Veselinovića, ali da ga je video „možda dva-tri puta“, da mu Veselinović nije prijatelj i da sa njim nije imao poslove.
Vučić je kazao da se nakon objavljivanja teksta osećao „užasno“, kao i njegova porodica, te da mu je prijatelj lekar preporučio tabletu za smirenje i lekove za srce, ali da za to nema medicinsku dokumentaciju.
Sud je naveo da je prilikom odlučivanja posebno cenio da li je Andrej Vučić javna ličnost, da li je iskoristio pravo da zahteva odgovor ili ispravku, da li je sporni tekst od javnog interesa, da li su tuženi delovali u dobroj veri i imali faktičku osnovu za objavljivanje, kao i da li bi usvajanje tužbenog zahteva moglo proizvesti „chilling effect“ na javnu debatu.
U obrazloženju se dodaje da je sud „posebno imao u vidu da je tema organizovanog kriminala i eventualnih veza sa političkim strukturama pitanje od izuzetnog javnog interesa, te da javnost ima pravo da bude informisana o sadržini komunikacija koje su predmet sudskih i tužilačkih postupaka, naročito kada se u njima pominju lica koja imaju politički uticaj ili su povezana sa nosiocima javnih funkcija“.
Ukazuje se da Andrej Vučić nije iskoristio zakonsko pravo na demanti, odgovor i ispravku, ali da to pravo nije iskoristio.
Sud je cenio njegove navode o nelagodnosti, uznemirenosti i povrijeđenosti, ali je ocenio da „nije dokazao intenzitet i trajanje duševnih bolova u mjeri koja bi opravdala dosuđivanje naknade.“
„Sam navod da je po preporuci prijatelja koristio sredstva za smirenje i terapiju za srce, bez odgovarajuće medicinske dokumentacije, nije dovoljan dokaz za utvrđenje obima nematerijalne štete“, piše u presudi.
Sud je odbio zahtev Vučićevih branilaca da se tekst ukloni sa portala „Vijesti“ i naveo da „Zakon o medijima omogućava ograničenje daljeg širenja medijskog sadržaja samo u posebno propisanim slučajevima, poput direktnog i namjernog podsticanja na činjenje krivičnih djela, nasilje, mržnju ili terorizam“.
Dodaje se da to nije slučaj u postupku Vučića protiv Vijesti i da bi drugačija odluka Suda „vodila kršenju članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima“.
