Ocenjujući skup na Slaviji, Božović je agenciji Beta kazao da su studenti ujedinili ljude svih generacija i profesija, različitih politika i ideologija.
„To je osnovna poruka koja ostaje posle velikog studentsko-građanskog skupa na Slaviji 23. maja. Zakazan desetak dana ranije, bez najave u velikim medijima, uz najavu na društvenim mrežama i kablovskim medijima, i uz terenski rad ogromnog broja studenata, protest je okupio građane iz svih krajeva Srbije, ljude svih generacija i profesija, ljude različitih politika i ideologija, ujedinjenih u uverenju da su promene i potrebne i moguće, povezanih idejom da je ovo istorijski trenutak u kome se male razlike i mali interesi moraju ostaviti pred odlučnim trenutkom za budućnost zemlje“, istakao je.
Prema njegovim rečima, ni režimska kontrakampanja, ni zaustavljen javni saobraćaj u čitavoj zemlji nisu sprečili okupljanje na jednom od nekoliko najvećih skupova u Beogradu u poslednje četiri decenije.
„Prvi veliki protest Studentskog pokreta posle nekoliko meseci u kojima su se smenjivali događaji niskog intenziteta i neretko potcenjivani terenski rad imao je sve odlike predizbornog skupa. Predstavljajući raspon glasova, tema i generacija, protest nije samo izrazio masovno nezadovoljstvo građana Srbije, već je iskazao i programske sadržaje u nekoliko vitalno važnih oblasti društva. Nasuprot paničnoj režimskoj propagandi, koja nije samo sunovrat političke retorike i osnovnih društvenih obzira već i pokazatelj stanja jednog moralno i politički bankrotiranog režima, Studentski pokret je pokazao meru i ozbiljnost, odgovornost i centralni položaj u društvenim i političkim tokovima“, naglasio je Božović.
Naveo je da protest na Slaviji nije prvi predizborni skup Studentskog pokreta, već da je prvi takav skup održan na Vidovdan prošle godine.
„Tako duga kampanja je neophodna zbog zatvorenih medija u društvu koje je dugih 14 godina izloženo radioaktivnoj propagandi vlasti. Okupljajući razlike u neraskidivu celinu, događaj je potvrdio organizacione sposobnosti Studentskog pokreta. Ni vladajuće stranke u poslednjih 35 godina, od početka višestranačkog sistema u Srbiji, uz svu brojnost, hijerarhičnu strukturiranost, organizacionu matricu i, vrlo često, državnu podršku nisu bile u stanju da u tako dugom vremenskom periodu organizuju tako masovne skupove na kojima se ne smanjuju ni brojnost, ni energija, ni organska snaga, ni odlučnost“, ocenio je.
Božović ističe da je organizacija u politici važna, ali je poverenje uvek važnije.
„To istovremeno pokazuje mobilizacijsku snagu Studentskog pokreta koja nije uporediva ni s jednom političkom pojavom u nekoliko proteklih decenija. Društvo je prepoznalo alternativu i snažno se vezalo za nju“, rekao je.
Još jedna slika koja ovih dana dopire iz svih krajeva zemlje, dodao je, ukazuje na razmere uticaja Studentskog pokreta.
„Bolje od ičeg drugog slika maturanata koji po ulicama i trgovima Srbije nose majice ‘Studenti pobeđuju’ i uzvikuju parole studentskih protesta svedoče o tome da je protest postao društveni standard i generacijski pokret koji obuhvata mlade ljude i u malim i u velikim sredinama. Prestižno je biti u tom društvu. To je trenutak u kome se stvari menjaju i u kome sila i propaganda ostaju nemoćne pred entuzijazmom, verom i vedrinom“, kazao je.
Prema njegovim rečima, društvene promene koje su se već desile osnov su za političke promene koje su neminovne.
„Režim je godinama vladao tako što je totalnom propagandom stvarao utisak sveprisutnosti, svekontrole i svemogućnosti. Uporedo s tim, stvarao je utisak beznadežnosti i bezalternativnosti. Sada se pojavila alternativa. Zbunjen pred tom pojavom koja odbacuje čitavu piramidu moći koju je godinama stvarao, Vučićev režim je odustao od svakog privida zakonitosti i proceduralnosti. Nastojeći da svoju vlast projektuje kao prirodno stanje i jedinu mogućnost društva, režim je pretvorio medije u oruđa totalne propagande. Protesti su suzili taj uticaj na tvrdo jezgro pristalica režima. Režim se sada samo njima obraća. Ostalo su neprijatelji. Ostalima se preti“, istakao je Božović.
Dodao je da je režim ostao i bez mogućnosti da njegovi socijalni i upravljački prividi kontrolišu društvo.
„Režim se neprestano povlači na rezervne položaje, zadržavajući kontrolu nad tokovima novca i nad aparatom represije koji se sve teže razlikuje od paramilitarnih snaga organizovanog kriminala. Kada se vlada društvom uz njegovu većinsku saglasnost stvorenu na bilo koji način, onda to pokazuje snagu režima. Kada se društvo ne kontroliše ni propagandom, ni strahom, ni ekonomskim resursima, već represija ostaje jedini upravljački model režima, onda to pokazuje da je pobunjeno društvo kao većinsko uskratilo svaku saglasnost“, naveo je Božović.
On smatra da nijedan režim ne vlada silom zato što to može već zato što to mora, a posežući za nasiljem, režim pokazuje sopstveni strah i slabost.
„Ogrezao najpre u korupciju, režim je sada ogrezao u ogoljeno nasilje nad ljudima, nad institucijama, nad zakonima, nad dobrim običajima i ostvarenim tradicijama. Sada je to jedno lice, nerazmrsiva celina korupcije i nasilja. Režim nema šta da ponudi ni pristalicama, ni protivnicima. Pristalicama ne isporučuje stabilnost. Protivnicima ne uliva strah“, rekao je Božović.
Naglasio je da režim nema šta da ponudi ni u zemlji, ni u svetu.
„U zemlji je izgubio većinu, taj proces je definitivan i nenadoknadiv. Ne uspeva da pokaže da vlada situacijom i rešava probleme. Ako je zima, ne može da očisti sneg u centralnim gradskim ulicama, ni da obezbedi struju i vodu u unutrašnjosti. Ako je kišovito vreme, ne može da obezbedi odvode kišne kanalizacije. Centar Beograda liči na zbirku ruševina. U svetu niti uživa ugled, niti je u stanju da nastavi da isporučuje resurse kojima je godinama pribavljao međunarodnu podršku. Režim, dakle, pretrajava, a ne funkcioniše. Sveo se na rituale represije i pretnju represijom“, ocenio je.
Njegov raniji model vladanja spin diktatura, dodao je, raspao se u toku studentskih protesta, najkasnije 15. marta 2025. godine, posle čega se režim okrenuo represiji i delovanju koje nije karakteristično za one koje imaju nameru da dugo vladaju.
„Ne treba slušati šta ovaj režim govori i ne treba gledati šta ovaj režim prikazuje. Treba gledati ono što je iza tih bučnih reči i iza tih obmanjujućih predstava. Režim mnogo govori da bi prikrio šta radi. Režim sve izokreće u predstavu kako bi skrenuo pažnju s važnih stvari. Pogotovu u svojoj represivnoj fazi“, kazao je.
Božović ističe da ne postoji zemlja u kojoj su toliko puta najavljivani i odjavljivani izbori.
„U tome su se srele dve odlike režima. Jedno je potreba za spektaklom: rijaliti politika je jedina politika Vučićevog režima. Drugo je strah od izgubljenog legitimiteta. Ovaj režim se plaši izbora. Najavljujući izbore u stalno novim terminima, režim pokušava da kupi vreme i da spusti protestne tenzije u društvu koje se opredelilo za izbore kao način izlaska iz dramatične društvene i političke krize. Kupujući vreme, režim produbljuje narodno nezadovoljstvo i pokazuje razmere vlastite nesposobnosti da vlada društvom. Odlažući izbore, režim ne nalazi luku spasa, ni zavetrinu konsolidacije, niti prikriva utisak o sopstvenoj slabosti. On samo pokazuje istorijsku neodgovornost i nerazumevanje da se ne može pobediti generacijski pokret koji je postao društveni mejnstrim“, zaključio je Gojko Božović.
