Si je postao veoma glasan i uznemiren kada je govorio o Japanu, što je iznenadilo američke zvaničnike jer ta tema ranije nije bila prisutna u razgovorima sa kineskim kolegama uoči samita. Više izvora navodi da je njegov verbalni napad bio najžešći deo dvodnevnog susreta dvojice lidera.
Nakon što je Si osuo paljbu po japanskoj premijerki Sanae Takaiči i rastu japanske vojne potrošnje, Tramp je odgovorio da Tokio mora da zauzme odlučniji bezbednosni stav zbog rastuće pretnje iz Severne Koreje. Nije jasno da li je Tramp u istom kontekstu pomenuo Kinu – najveću bezbednosnu brigu Japana, dodaje list.
Nekadašnji visoki zvaničnik Bele kuće koji se bavio Japanom, Kristofer Džonston rekao je da Sijev „zajedljiv pristup“ Japanu i pokušaj da iskoristi Trampovu želju za stabilnim odnosima SAD i Kine samo dodatno potvrđuju težnju Tokija ka većem oslanjanju na sopstvenu bezbednost.
„Sijev nedostatak samosvesti je zapanjujući. Njegovi postupci ubrzavaju nastanak mnogo snažnijeg Japana“, rekao je Džonston.
„Kineska anti-japanska retorika nema uporište van njenih sopstvenih granica… Tokio jača bezbednosne veze sa partnerima širom regiona, uključujući Australiju, Filipine, pa čak i Južnu Koreju, koji su mnogo više zabrinuti zbog agresivne Kine nego zbog ‘remilitarizovanog’ Japana“, dodao je.
Japan nekoliko godina unazad u belim knjigama o odbrani kao veću pretnju od Severne Koreje navodi Kinu. Od 2023. kineske vojne aktivnosti i spoljnopolitički nastup opisuje kao „najveći strateški izazov“. Nacrt dokumenta za 2026. fokusira se na nedavne primere pojačane kineske vojne samouverenosti i izražava „ozbiljnu zabrinutost“ zbog produbljivanja vojne saradnje Pekinga i Moskve, piše FT.
Odnosi Pekinga i Tokija naglo su se pogoršali od novembra, kada je Kina burno reagovala na izjavu premiejrke Takaiči da bi kineski napad na Tajvan mogao predstavljati „egzistencijalnu pretnju“ Japanu, što bi opravdalo raspoređivanje japanske vojske. Iako to nije predstavljalo promenu politike, njene izjave izazvale su osude iz Kine.
Kina od tada vodi kontinuiranu kampanju napada na Japan, kombinujući retoriku sa konkretnim merama, poput ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata dvostruke namene. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u petak da je Japan povećao vojni budžet za 9,7 odsto u 2025, dodaje list.
„Japanski budžet za odbranu raste već 14 godina zaredom, ali desničarske snage u Japanu i dalje traže dodatno povećanje vojne potrošnje. To još jednom pokazuje da maska Japana kao ‘zemlje mira’ spada i da klizi ka neo-militarizmu“, navodi se u saopštenju.
Kina, drugi najveći vojni potrošač na svetu, prošle godine je povećala izdvajanja za odbranu za 7,4 odsto, na 336 milijardi dolara, što je 31. uzastopno godišnje povećanje, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma. Japan je potrošio 62 milijarde dolara.
Nakon komentara o Tajvanu, Takaiči gotovo da nije dobila javnu podršku od Trampa ili visokih američkih zvaničnika, što je izazvalo zabrinutost u Tokiju uoči samita u Pekingu zbog toga šta bi Tramp mogao reći o Japanu.
Tramp je pozvao Takaiči iz predsedničkog aviona tokom leta nazad za Vašington. Međutim, ni Bela kuća ni japanska vlada nisu objavile detalje razgovora, navodi FT.
Govoreći o samitu sa Sijem, jedan visoki američki zvaničnik rekao je da je Tramp „naglasio svoje duboko poštovanje prema japanskom narodu i blizak lični odnos sa premijerkom Takaiči“.
„Američka delegacija podsetila je kineske sagovornike na veliko vojno prisustvo SAD u Japanu“, dodao je zvaničnik.
Tokio je takođe nervozan zbog stanja američko-japanskog savezništva, zbog pitanja koja se kreću od Trampovih carina prema saveznicima do novih bojazni da američko odvraćanje Kine slabi zbog rata sa Iranom.
Fajnenšel tajms je u subotu objavio da su SAD ovog meseca obavestile Japan da može očekivati ozbiljna kašnjenja u isporuci 400 raketa „tomahavk“ koje je Tokio naručio 2024. kao kontraudarne snage protiv Kine.
Saveznici i partneri takođe su zabrinuti zbog posvećenosti Vašingtona Tajvanu nakon što je Tramp u Pekingu rekao da je predstojeći paket prodaje oružja Tajvanu vredan 14 milijardi dolara dobar „pregovarački adut“ u odnosima sa Kinom.
List je prehodnog dana objavio i da Kina odlaže moguću posetu Pekingu Elbridža Kolbija, visokog zvaničnika Pentagona, dok SAD ne razjasne da li će odobriti paket naoružanja za Tajvan.
Kineska ambasada u SAD nije komentarisala Sijeve izjave, ali je saopštila da japanske „desničarske snage“ pokušavaju da „uzdrmaju temelje regionalnog mira“.
„Japan bi pre svega trebalo da ispravi svoju pogrešnu retoriku i postupke u vezi sa Tajvanom, zaustavi nepromišljeni proces remilitarizacije, vrati se na pravi put dobrosusedskih odnosa, prijateljstva i mirnog razvoja i konkretnim delima zadobije poverenje svojih azijskih suseda i sveta“, dodala je ambasada, prenosi FT.
