Odmah ispod starih gradskih zidina Jerusalima, na dnu strme i gusto naseljene doline, zemlju poslednjih nedelja tresu pneumatski čekići i buldožeri, piše danas u reportaži britanski list „Gardijan“.
Stanovnicima okruga Al-Bustan je rečeno da „naprave mesta“ za budući izraelski tematski „Kraljevski vrt“, te oni sami ruše sopstvene kuće jer im je jeftinije nego da za to plate vlastima.
To se decenijama dešava u Jerusalimu, jer izraelska država neumorno nastoji da jednoobrazno utisne jevrejski identitet na okupirani istočni deo grada, brišući njegov palestinski karakter.
Obično su radnici države i opštine za volanom buldožera, ali u naselju Al-Bustan, u senci džamije Al-Aksa iz 11. veka, Palestinci moraju da sami ruše svoje porodične kuće.
„Zaista je teško, gorko“, rekao je Džalal el-Tavil dok je posmatrao kako traktor koji je iznajmio, sa utovarivačem napred i pneumatskim čekićem pozadi, kida poslednje ostatke kuće koju je sagradio njegov otac na mestu gde je bila kuća njegove babe i dede.
El-Tavil je ostavio debeo, čvornovat koren 35-godišnje vinove loze za kraj: „Nekada je davala grožđe za ceo El-Bustan. Ali nikada više neće rađati“.
Iskustvo rušenja doma i istorije njegove porodice iscrpelo je El-Tavila, ali sve se svelo na brutalnu ekonomiju. Jerusalimska opština mu je rekla da će ga koštati 280.000 šekela (82.000 evra) ako mu njeni radnici sruše kuću, a da sam angažuje mašine i radnike košta al-Tavila manje od jedne desetine toga.
Za njega je to bilo kao da mu se daje izbor između samoubistva i ubistva, rekao je on, piše „Gardijan“.
Više od 57 kuća u al-Bustanu, delu većeg okruga Silvan u Istočnom Jerusalimu, srušeno je u poslednje dve godine, a osam je predviđeno za rušenje u narednih nekoliko nedelja. Na tom mestu će biti izgrađen „Biblijski tematski park“ pod nazivom „Kraljev vrt“, navodno gde je pre tri milenijuma kralj Solomon provodio vreme.
Park je zamišljen kao deo velikog, uglavnom doseljeničkog, arheološkog projekta koji se fokusira isključivo na jevrejsku prošlost Jerusalima i usredsređen je na ono što je nazvano „Davidov grad“, uprkos stavu mnogih izraelskih arheologa da vidljivi ostaci datiraju iz drugih epoha, pre i posle vladavine kralja Davida iz Gvozdenog doba.
Aviv Tatarski, viši istraživač u Ir Amimu, grupi koja se zalaže za pravedno podeljeni Jerusalim, kaže da Al-Bustan obuhvata brisanje Palestinaca i iz geografije i iz istorije.
„Izrael nije spreman da prizna dvonacionalnu, multietničku, multikulturalnu stvarnost Jerusalima i pre svega uništava Palestince – ali zapravo sve što nije jevrejsko, a zatim to zamagljuje ovim diznifikovanim glupostima“, rekao je on.
On ukazuje da, „ako se to sprovede do kraja, Izraelci će videti priču o parku i biće potpuno nesvesni činjenice da su životi uništeni, cela zajednica je uništena da bi se napravio prostor za to“.
Senka tematskog parka visi nad Al-Bustanom skoro dve decenije, ali buldožere je do sada zadržavao palestinski otpor, u kombinaciji sa međunarodnim protivljenjem i izvesnom nedoumicom unutar same izraelske politike.
Sve tri barijere su pale od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, rata u Gazi koji je usledio i vraćanja Donalda Trampa na mesto predsednika SAD. Ambasadori drugih država i dalje posećuju Palestince i obećavaju im podršku, ali bez Vašingtona njihova zajednička intervencija se pokazala neefikasnom.
„Psi lutalice u ovom kraju se osećaju bezbednije i sigurnije nego mi“, rekao je Mohamed Kvajder (60), otac šestoro dece. Nedavno je srušio deo kuće koji je bio porodični dom više od pola veka, u nadi da će zadovoljiti izraelske graditelje. Međutim, ove nedelje, čovek iz opštine je došao da ga upozori da će se buldožeri vratiti da sravne ostatak.
Kvajder ima hronične probleme s kičmom, sina s posebnim potrebama i nemoćnu stariju majku koja ne može da hoda, i tvrdi da nemaju drugih opcija sem da ostanu tu gde su.
„Ako nam sruše kuću, postavićemo šator. Nećemo otići“, rekao je on. „Možda pogrešno razumeju nas Palestince: Nismo laka meta. Ne možete nam uzeti zemlju“, ukazao je on.
Njegova majka, Jusra, koja ne može da ustane iz kreveta, imala je život koji otelotvoruje savremenu palestinsku istoriju: rođena je pre 97 godina u Jafi, ali je njena porodica bila primorana da pobegne 1948. godine u onome što Palestinci nazivaju Nakbom (Katastrofom) – masovnom progonu koji je druga strana istorijskog novčića nastanka Izraela te godine.
Iz Jafe, porodica Jusre Kvajder potražila je sklonište na teritoriji pod kontrolom Jordana, zapadno od Jerusalima. Godine 1967. ponovo su proterani u šestodnevnom arapsko-izraelskom ratu, a izraelske snage su srušile njihovu kuću i ostatak sela. Odatle su otišli u jevrejsku četvrt starog grada Jerusalima 1970. godine, ali su mogli da ostanu samo tri godine pre nego što su velike delove okruga srušili novi gospodari grada.
„Posle jevrejske četvrti, došli smo ovde u Silvan. Odavde ne odlazimo. Ni ja, ni moja deca!“, rekla je ona.
Dve kuće dalje, Fahri Abu Dijab, vođa mesne zajednice Al-Bustan, doneo je istu odluku kada je njegova porodična kuća srušena 2024. godine. Sada on i njegova supruga Amina žive u prikolici usred ruševina onoga što je četiri generacije bio njihov porodični dom.
„Uništili su našu prošlost. Uništili su naša sećanja. Uništili su naše snove. Uništili su moje detinjstvo, naše detinjstvo i uništili su našu budućnost“, rekao je Abu Dijab i pokazujući na preostali deo srušene kuhinje dodao: „Ovde smo jeli s mojom decom, mojim unucima“.
Abu Dijab još otplaćuje kaznu od 43.000 šekela (12.500 evra) koju mu je opština izrekla da bi pokrila troškove prinudnog rušenja njegove kuće što sam nije hteo da uradi, po 4.000 šekela (1.200 evra) mesečno. Rekao je da je takođe morao da plati 9.000 šekela (2.600 evra) za sendviče koje su policajci jeli dok su nadgledali višednevno rušenje njegove kuće.
Jerusalimska opština nije odgovorila na zahtev za komentar o svojim postupcima u Al-Bustanu, ali je za novinski sajt „+972“ rekla da se planirani tematski park „gradi u korist svih stanovnika grada“ i da su kuće u Al-Bustanu nezakonito izgrađene.
„To područje nikada nije bilo zonirano za stambenu upotrebu, a jerusalimska opština sada radi na izgradnji parka u području koje pati od ozbiljnog nedostatka otvorenih javnih prostora“, rekla je vlast.
Opština je takođe saopštila da je „godinama pokušavala da nađe rešenje za stanovnike koje bi uključivalo i stambenu alternativu, ali oni nisu izrazili nikakvo ozbiljno interesovanje“.
Na to je Abu Dijab rekao da je zajednica davno predstavila master plan za okrug sa puno zelenih površina, koji je, kako je rekao, odbijen na političkom nivou. A što se tiče pitanja dozvola, rekao je da neke kuće, poput njegove, datiraju mnogo pre izraelske okupacije.
Opština je rutinski odbijala građevinske dozvole Palestincima u Istočnom Jerusalimu, a rutinski odobravala izraelskim Jevrejima.
Štaviše, Abu Dijab je rekao da se ta pravila nikada nisu primenjivala na nezvanična jedvrejska naselja koja stalno niču u Istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali.
Amina Abu Dijab, učiteljica i socijalna radnica, rekla je da su njena glavna briga deca pred kojima je budućnost u beskućništvau i neizvesnosti.
„A kada im neko dođe da im sruši kuću, šta će onda ta deca sutra misliti?“ – ukazala je ona za „Gardijan“.
