Operator broda za turistička krstarenja na kojem je izbila epidemija hantavirusa rekao je danas za Asošiejted pres da očekuje da će do kraja nedelje znati da li će se brod pridržavati svog rasporeda plovidbe narednih meseci, kako je ranije nagovestio.
Brod „Hondius“ pod holandskom zastavom, piše na veb stranici njegove kompanije „Oušnvajd ekspedišns“ (Oceanwide Expeditions), trebalo bi da krene na krstarenje kasnije u maju do Arktika, gde će biti serija krstarenja tokom leta.
Taj relativno mali specijalizovan brod, dugačak 100 metara, izgrađen je 2019. godine u „Brodosplitu“ u Hrvatskoj upravo za plovidbu polarnim morima. Može da primi 170 putnika u 80 kabina, 57 ljudi čini posadu i ima 13 vodiča i jednog lekara.
Troje putnika tog broda je umrlo u epidemiji koja je potvrđena početkom ovog meseca dok je bio u Atlantiku. Ukupno je bilo devet potvrđenih slučajeva i dva sumnjiva.
Više od 120 ljudi – svi putnici i deo posade, evakuisano je s broda „Hondius“ na španskim Kanarskim ostrvima u nedelju i ponedeljak i sada su u izolaciji u nekoliko zemalja. Deo putnika se ranije samoinicijativno iskrcao i iz nekoliko usputnih luka na razne načine otputovao kući širom sveta, te se iz preventivnih razloga traga za njima i ljudima koji su s njima bili u kontaktu.
Na pitanje u ponedeljak da li će izmeniti raspored krstarenja zbog epidemije, kompanija „Oušnvajd ekspedišns“ je rekla da „ne predviđa promene u poslovanju“ što uključuje novo krstarenje „Hondiusa“ koje počinje 29. maja.
Ali u sredu je kompanija rekla agenciji AP da očekuje da se „do kraja ove nedelje razjasni da li će brod ploviti i koji će biti raspored plovidbe“.
Brod sada plovi ka holandskoj luci Roterdam sa 25 članova posade, dva zdravstvena radnika i telom jednog od putnika koji je umro. Niko ne pokazuje simptome, a očekuje se da će brod stići 17. ili 18. maja, saopštila je kompanija „Oušnvajd ekspedišns“ u utorak.
Kada stigne, Hondius će „proći kroz temeljan proces čišćenja i dezinfekcije“, rekla je kompanija. U saradnji sa zdravstvenim vlastima „završavaju se specifični protokoli za to“, piše u saopštenju.
Na pitanje o postupku dezinfekcije, Holandski institut za javno zdravlje i životnu sredinu je rekao agenciji AP u utorak da će brod „biti očišćen i dezinfikovan. Trenutno radimo na protokolu o tome kako to da se uradi“, i da se ne mogu izneti detalji.
Izbijanje epidemije hantavirusa na Hondiusu je prvi poznati slučaj na nekom brodu.
Virus se obično širi iz izmeta glodara i ne prenosi se lako među ljudima, iako se Andski soj tog virusa, otkriven na Hondiusu u retkim slučajevima može širiti s čoveka na čoveka.
Odgovarajući na pitanje da li bi postupak dezinfekcije mogao da promeni raspored krstarenja tog broda, kompanija „Oušnvajd Ekspedišnz“ je rekla agenciji AP da prati zvanične smernice i „čeka dodatne informacije o tome kako dalje“ jer „brod ne može da plovi bez zvanične dozvole“.
Po veb-stranici te kompanije, „Hondius“ je trebalo da novo krstarenje počne 29. maja iz Keflavika, na Islandu.
Na pitanje da li su primili zahteve za otkazivanje ili promenu rezerviacija putnika koji su planirali krstarenja brodom „Hondius“, kompanija „Oušnvajd“ je u ponedeljak saopštila da „zasad ne komentariše komercijalna pitanja jer je fokusirana na bezbednost, proceduru iskrcavanja i koordinaciju s vlastima“.
Dugotrajno preživljavanje hantavirusa na površinama je veoma promenljivo, rekli su stručnjaci: potencijalno traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja u zavisnosti od toga koliko je hladno ili koliko je izloženo sunčevoj svetlosti. Ali na osnovu do sada poznatih okolnosti o epidemiji, osnovna sanitacija bi trebalo da bude dovoljna, rekli su.
Normalna dezinfekciona sredstva i ultraljubičasto svetlo su dovoljni da ubiju taj virus, rekao je Erik Hil, virusolog Univerziteta Seton Hol.
Neko bi morao biti izložen dovoljno velikoj dozi virusa da bi se razboleo, objasnio je on, zbog čega su ljudi koji čiste izmet glodara u zatvorenom prostoru najviše izloženi riziku. Virus neće dobro preživeti na površinama koje se obično dodiruju na brodu, dodao je Hol.
Hantavirus „nije problem na brodovima za krstarenje“, rekao je Hil. On i drugi stručnjaci kažu da su na krstarenjima gde je mnogo ljudi danima i nedeljama zbijeno na malo prostora, mnogo veća opasnost zarazniji virusi, poput malih boginja ili norovirusa.
Dr Maks Brito, potpredsednik Američkog društva za zarazne bolesti, rekao je da „uz odgovarajuće prakse dezinfekcije i sterilizacije, mislim da bi trebalo da bude u redu vratiti se plovidbi u razumnom roku“.
Ali stručnjaci nisu mogli definitivno da kažu koji bi to rok bio jer to zavisi od mnogo faktora.
„Oušnvajd ekspedišns“ kaže da nema indikacija o glodarima na brodu i da posluje pod strogim higijenskim i bezbednosnim protokolima.
Na osnovu hipoteze da su prvi pacijenti bili izloženi na kopnu odakle su zarazu uneli na brod i izveštaja da posada nije našla glodare na brodu, rizik za na sledećem krstarenju trebalo bi da bude mali, rekao je Brito.
„Ne želim da kažem da je to jednokratni slučaj, ali, kako se čini, to je veoma specifična epidemija i verovatno se neće lako ponoviti na isti način“, rekao je on.
Uprkos godinama istraživanja, na mnoga pitanja o hantavirusu još nema su odgovora, uključujući kako se tačno širi, koliko dugo može da preživi napolju, bez „domaćina“, i zašto može biti blag za neke ljude, a težak za druge.
Ne postoji specifičan tretman ili lek, ali medicinska pomoć u ranoj fazi bolesti može povećati šanse za preživljavanje. Soj tog virusa s Anda može imati period inkubacije do osam nedelja i stopu smrtnosti do čak 50%, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.
