SNS Lazarevac je u saopštenju naveo da je „blokader-nasilnik, naoružan satarom, pokušao da iseče baner, a potom tim opasnim hladnim oružjem nasrnuo na naše aktiviste“. U istom saopštenju tvrdili su da ovaj slučaj pokazuje „pravo lice blokadera“, koji, kako navode, „umesto dijaloga sve češće pribegavaju agresiji, pretnjama i nasilju“.
Presuda, međutim, pokazuje drugačije. Sud je Tomića oglasio odgovornim za narušavanje javnog reda i mira, jer je izašao na ulicu držeći sataru i prišao baneru „Srbija pobeđuje“ sa namerom da ga iseče. Za taj prekršaj izrečena mu je novčana kazna od 20.000 dinara, dok je dodatno kažnjen sa 5.000 dinara jer kod sebe nije imao ličnu kartu.
Za najtežu tvrdnju iz saopštenja SNS-a — da je satarom nasrnuo na aktiviste — sud ga je oslobodio odgovornosti. U obrazloženju presude navedeno je da nije dokazano da je satara bila namenjena za napad, niti da je upotrebljena za napad na bilo koje lice, već da je Tomić hteo da je upotrebi za sečenje banera.
Na ovakav zaključak suda ukazuju i svedočenja policijskih službenika. Jedan od saslušanih policajaca naveo je da nije video da je Marko Tomić nekome pretio ili da je nekoga napao, dok je drugi izjavio da nije video trenutak kada je Tomić prišao baneru, ali da je po dolasku policije satara bila spuštena. Sud je, na osnovu izvedenih dokaza, zaključio da nije dokazano da je satara nošena kao sredstvo napada, već da je namera bila sečenje banera.
Drugim rečima, SNS Lazarevac je događaj koji je sud kvalifikovao kao prekršaj narušavanja javnog reda i mira predstavio kao „brutalan napad“, „mržnju“, „spremnost na nasilje“ i „pravo lice blokadera“. Sud, međutim, nije utvrdio napad satarom na aktiviste.
Za razliku od ovog slučaja, javnosti nije poznato da se OO SNS Lazarevac oglašavao ovako hitno i ovako oštro povodom udaranja žene na ulici, dokazanog maltretiranja studenata u Darosavi od strane njihovih aktivista i funkcionera opštine, kao ni povodom napada i vređanja novinarke na radnom mestu.
Posebno zabrinjava činjenica da Opštinski odbor SNS Lazarevac čine i funkcioneri Gradske opštine Lazarevac. Zbog toga ovakva saopštenja ne mogu biti posmatrana samo kao stranačka retorika, već i kao poruke koje dolaze od ljudi koji istovremeno obavljaju javne funkcije.
Zato se postavlja pitanje: da li je saopštenje SNS Lazarevac imalo za cilj da obavesti javnost — ili da unapred politički označi građane koji se protive njihovim aktivnostima?
Presuda je pokazala jedno: napad satarom na aktiviste, onako kako ga je SNS opisao, sud nije utvrdio. A javno izrečene optužbe, naročito kada dolaze od političke organizacije čiji su članovi i javni funkcioneri, imaju posledice.
