Kineska prestonica uskoro će biti mesto jednog od najpraćenijih diplomatskih susreta godine sa visokim ulozima, pošto se lideri dve najveće svetske ekonomije pripremaju za sastanak licem u lice, piše Sinhua.
Ovo će biti prva državna poseta američkog predsednika Donalda Trampa Kini od njegovog ponovnog izbora,i drugi put da kineski predsednik Si Đinping dočekuje Trampa u Kini gde su se poslednji put sastali pre gotovo deceniju.
U pozadini složene međunarodne situacije i zajedničkih globalnih izazova, očekivanja su velika: kako predsednik Si i predsednik Tramp mogu da upravljaju razlikama između dve strane i kako mogu da usmere najvažniji bilateralni odnos na svetu, ističe Sinhua.
„Vi i ja smo za kormilom kinesko-američkih odnosa“, rekao je Si Trampu tokom njihovog poslednjeg razgovora licem u lice, održanog u Busanu, u Južnoj Koreji, u oktobru 2025. godine. Susret, koji je trajao više od 100 minuta, predstavljao je još jedan trenutak direktnog angažovanja dvojice lidera u nastojanju da kinesko-američke odnose provedu kroz period neizvesnosti.
Koristeći pomorsku metaforu koja je postala česta tema njegovih izjava, Si je pozvao američkog predsednika da pomogne da „džinovski brod“ bilateralnih odnosa nastavi stabilno da plovi napred.
Tokom godina, diplomatija na nivou šefova država predstavljala je oslonac kinesko-američkih odnosa, delujući kao stabilizujući faktor u promenljivim globalnim okolnostiima. Od Trampovog ponovnog izbora, Si je s njim razgovarao telefonom pet puta, održavajući blisku komunikaciju o bilateralnim odnosima i globalnim kriznim žarištima.
Dvojica predsednika prvi put su se sastala 2017. godine, koju je obeležila razmena državnih poseta i koja je odredila ton njihovih odnosa. U aprilu te godine, Si i njegova supruga Peng Lijuan posetili su Trampovo imanje Mar-a-Lago u američkoj saveznoj državi Florida, gde su dvojica predsednika zajedno večerala, a Si se sastao i sa Trampovom porodicom, uključujući njegove unuke.
Tokom te posete, Si je izgovorio rečenicu koja se često citira u razgovorima o bilateralnim odnosima: „Postoji hiljadu razloga da kinesko-američki odnosi budu uspešni, ali nijedan jedini razlog da budu prekinuti“.
Nekoliko meseci kasnije, u novembru, Tramp je doputovao u Peking, gde ga je Si ugostio u nizu posebnih događaja. Dvojica lidera i njihove supruge obišli su Zabranjeni grad njegovom centralnom osom, posećujući Dvoranu vrhovnog sklada, Dvoranu centralnog sklada i Dvoranu očuvanja sklada – iskustvo prožeto kineskim kulturnim idealom „sklada“, koji se ogleda i u nazivima ove tri velike dvorane.
Šetajući drevnom carskom palatom, Si je rekao Trampu da istorija Kine može da se prati više od 5.000 godina unazad, pa čak i ranije, kao i da se njena kultura prenosila bez prekida kroz kontinuitet vekova.
Tokom razgovora uz čaj tokom te posete, Tramp je Siju pokazao snimak svoje unuke Arabale Kušner, koja peva i recituje klasične pesme na mandarinskom kineskom jeziku. Si je rekao da njen nastup zaslužuje čistu desetku. Snimak je brzo odjeknuo među kineskim korisnicima interneta i postao viralan na mrežama.
Ta početna razmena utisaka naširoko je smatrana doprinosom izgradnji ličnog odnosa između dvojice lidera, otvarajući kanal za međusobno razumevanje, upravljanje razlikama i sprečavanje da odnosi skliznu u otvorenu konfrontaciju. „Imam veliko poštovanje prema predsedniku Siju“, čestoje govorio Tramp.
Proteklih godina bilo je i Sijevih susreta sa američkim liderima vođeni tim pristupom, od samita u Mar-a-Lagu i večernjih razgovora u Jingtaiju u kompleksu Džungnanhaj, do dugog razgovora pored kineskog Zapadnog jezera, koji se često pamte kao ključni trenuci u bilateralnim odnosima.
Očekuje se da će predstojeći sastanak nastaviti tradiciju angažovanja na visokom nivou. „Pravi značaj ovog sastanka možda neće biti u nekom velikom sporazumu“, rekao je Denis Simon, viši saradnik Kvinsi instituta. „Umesto toga, testiraće se da li Sjedinjene Države i Kina mogu da uspostave ravnotežu“, dodao je.
Ranije ove godine, 4. februara, na „Ličun“, tradicionalni kineski dan koji označava početak proleća, Si je prvi put 2026. godine telefonom razgovarao sa Trampom, vraćajući se metafori koja je postala zaštitni znak njegovih poruka o bilateralnim odnosima.
„U godini koja je pred nama“, rekao je Si, „radujem se saradnji sa vama kako bismo upravljali džinovskim brodom kinesko-američkih odnosa kroz vetrove i talase, održali ga na stabilnom kursu i postigli više značajnih i pozitivnih rezultata“.
Poslednjih godina kinesko-američki odnosi prolazili su kroz uspone i padove. Neki posmatrači strahuju da bi Kina i Sjedinjene Države mogle da ponove istorijski obrazac rivalstva velikih sila poznat kao „Tukididova zamka“. Međutim, Si je odbacio tu ideju: „Ne postoji nešto poput ‘Tukididove zamke’ u svetu. Ali ponovljene strateške pogrešne procene između velikih država mogle bi da je stvore“.
Izbegavanje takvih pogrešnih procena zato je postalo ključni zadatak za Kinu i SAD, što zahteva da obe strane vode otvoren dijalog o nekoliko važnih pitanja.
Na prvom mestu je pitanje Tajvana. Predsednik Si je više puta jasno i nedvosmisleno preneo američkoj strani osnovni stav Kine. U telefonskom razgovoru sa Trampom 4. februara, Si je ponovo naglasio da je pitanje Tajvana najvažnije i najosetljivije pitanje u kinesko-američkim odnosima, pozivajući američku stranu da krajnje oprezno postupa po pitanju prodaje oružja Tajvanu.
Trgovina je još jedno ključno pitanje. Suočena sa jednostranim američkim carinskim ofanzivama, Kina je pod Sijevim vođstvom preduzela odlučne kontramere.
Istovremeno, Peking je zadržao otvorene kanale angažovanja. Si je poslao ekonomske i trgovinske timove koji su održali šest rundi razgovora sa američkom stranom, nastojeći da korak po korak smanje razlike uz istovremeno proširivanje zajedničkih interesa. Trenutno trgovinski odnosi dve zemlje ostaju približno stabilni. Dve strane će održati novu rundu trgovinskih pregovora u Južnoj Koreji od 12. do 13. maja.
Tokom njihovog sastanka u Busanu, Si je naglasio potrebu za širim pristupom u upravljanju takvim nesuglasicama. „Obe strane treba da imaju širu i dugoročniju perspektivu“, rekao je Si Trampu, „fokusirajući se na trajne koristi saradnje umesto da upadnu u začarani krug odmazde“. Tramp je opisao Sija kao velikog lidera i čvrstog pregovarača.
Kako, dakle, Si vidi budući pravac bilateralnih odnosa? U govoru održanom u San Fransisku 2023. godine, postavio je ono što je nazvao najvažnijim pitanjem: „Da li smo protivnici ili partneri“.
„Ako jedna strana drugu vidi kao glavnog konkurenta, najvažniji geopolitički izazov i pretnju koja određuje tempo razvoja to će voditi samo pogrešno zasnovanom kreiranju politike, pogrešnim potezima i neželjenim rezultatima“, upozorio je.
Si je takođe naglasio da Kina nema nameru da izazove ili potisne SAD, „Kina se nikada ne kladi protiv Sjedinjenih Država“, rekao je. „Isto tako, ni Sjedinjene Države ne bi trebalo da se klade protiv Kine“, dodao je.
Oslanjajući se na iskustvo kinesko-američkih odnosa, Si je izložio tri principa – međusobno poštovanje, miran suživot i saradnju od koje obe strane imaju korist – kao ispravan put napred za dve zemlje.
Ovog aprila Si je uputio čestitku povodom obeležavanja 55. godišnjice kinesko-američke „ping-pong diplomatije“, podsećajući na istorijski događaj iz 1971. godine koji se često opisuje kao „mala loptica koja pokreće veliku planetu“.
Godine 1971. američki tim za stoni tenis posetio je Peking, što je predstavljalo proboj koji je otopio više od dve decenije otuđenja i pomogao da se utaba put istorijskoj poseti tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona Kini 1972. godine, a kasnije i uspostavljanju diplomatskih odnosa između dve zemlje 1979. godine. Uticaj tog događaja prevazišao je bilateralne odnose i duboko preoblikovao globalni poredak.
Posle više od pola veka, Si se na tu priču nije pozvao samo kao na istorijsko sećanje, već i kao na podsetnik na dubok uticaj koji stabilni kinesko-američki odnosi mogu imati na širi svet.
Na sastanku 2024. godine sa Antonijem Blinkenom, bivšim američkim državnim sekretarom, Si je pomenuo koncept inspirisan tradicionalnom kineskom kulturom – „tong ćiu gong đi“ (zajednički rad za opšte dobro na istoj planeti).
„Planeta Zemlja je samo ovolika, a čovečanstvo se suočava sa toliko zajedničkih izazova“, rekao je Si. „Kao što kaže jedna stara kineska poslovica: ‘Putnici u istom čamcu treba da pomažu jedni drugima.’ Danas, po mom mišljenju, ‘stanovnici iste planete treba da pomažu jedni drugima’“, dodao je.
Tokom sastanka u Busanu, Tramp je takođe priznao značaj saradnje dve zemlje, rekavši da Kina i Sjedinjene Države mogu zajedno da ostvare mnoge velike stvari za svet i da ih očekuju mnoge godine uspeha.
„Ne postoji važniji geopolitički odnos od kinesko-američkog bilateralnog odnosa … koji ima daleko najveći uticaj na globalna pitanja“, rekao je Robert Lorens Kun, predsednik Fondacije Kun.
Prema Kunovim rečima, za obe zemlje stabilni kinesko-američki odnosi pomažu uklanjanju prepreka za unutrašnji razvoj, a šire gledano, oni imaju dubok značaj za globalnu stabilnost i prosperitet.
Vreme dodatno daje težinu tom odnosu. Kina 2026. godine započinje svoj 15. petogodišnji plan (2026–2030), dok Sjedinjene Države obeležavaju 250. godišnjicu svog osnivanja. Dve zemlje će, svaka sa svoje strane, biti domaćini velikih globalnih skupova – Kina sastanka ekonomskih lidera APEC u Šendženu , a SAD samita G20 u Majamiju – što će ih postaviti u središte međunarodne agende.
Pored pitanja „crvenih linija“ i trgovine, posmatrači ukazuju i na nekoliko oblasti u kojima saradnja ostaje od ključnog značaja za obe strane, uključujući klimatske promene, borbu protiv narkotika i veštačku inteligenciju.
Za Sija upravo ti bezbrojni mali činovi saradnje imaju trajni značaj.
On je jednom podsetio Trampa da je za Kinu i Sjedinjene Države „uvek ispravno učiniti dobru stvar, ma koliko mala bila, i uvek pogrešno učiniti lošu stvar, ma koliko mala bila“.
Kao što je kineski lider mnogo puta naglasio, Kina i SAD, kao dve velike zemlje, mogu da preuzmu svoje odgovornosti i zajedno rade na ostvarivanju više velikih i konkretnih stvari za dobrobit obe zemlje i čitavog sveta, zaključuje Sinhua.
