Generalni sekretar NATO Mark Rute poručio je danas u Podgorici da je Zapadni Balkan od velikog strateškog značaja za Alijansu, ukazao da postoje akteri koji pokušavaju da region povuku unazad i destabilizuju ga i poručio da će se NATO tome suprotstaviti.
„Znamo da postoje akteri koji pokušavaju da Zapadni Balkan povuku unazad, da poremete napredak, destabilizuju region. NATO je posvećen tome da problemi iz prošlosti ostanu u prošlosti. Ukazaćemo na svaku zlonamernu aktivnost na teritoriji NATO i suprostaviti joj se“, saopštio je Rute na konferenciji za medije u Podgorici posle susreta sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem i članovima Vlade Crne Gore.
Po njegovim rečima živimo u opasnom svetu i NATO-u su potrebna snažna društva, koja prave snažne vojske.
„Rusija nastavlja da vodi svoj agresorski rat protiv Ukrajine. Kina postaje sve asertivnija u nastupu, a naše južno susedstvo je nestabilno“, ocenio je generalni sekretar NATO-a i poručio da saveznici u Alijansi „moraju više ulagati u opremu, povećati proizvodnju odbrambene industrije i ojačati podršku Ukrajini“.
On je pozdravio prisustvo Crne Gore u misijama u svetu, istakao prisustvo u misiji na Kosovu, podršku Ukrajini, te pohvalio izdvajanja za odbranu, koja trenutno prelaze 2 odsto BDP-a.
„NATO je posvećen jačanju transatlantske industrijske baze kako bi mogla da podrži i održi verodostojno odvraćanje i odbranu. I moramo učiniti više za Ukrajinu“, kazao je Rute.
Upitan o mogućnostima ustupanja teritorije Crne Gore i članica NATO u Evropi za baze za intervencije na Bliskom Istoku, Rute nije želio da saopštava detalje. Kazao je da je o potencijalnom ustupanju baza ranije govorio figurativno, a da ne želi da ide u detalje, jer Alijansa ne želi previše da informiše druge o planovima.
Crnogorski premijer Milojko Spajić je naveo da su kapaciteti Vojske Crne Gore „značajno osnaženi poslednjih godina“ , da to „građani vide“, pa je u tom kontekstu pomenuo nedavno istraživanje Eurobarometra , po kome je poverenje u Vojsku „na istorijskom maksumumu“ od 78 procenata.
„Imamo poverenje praktično čitave nacije, svih etničkih, religijskih, identitetskih grupa, koji stoje iza misije Crne Gore i to je velika stvar“, kazao je Spajić, ocenjujući da se na tako visoki stepen poverenja „mora bitu ponasan, jer je najteži neprijatelj onaj unutrašnji“.
Najavio je da će Crna Gora u junu potpisati sporazum sa SAD-om o kritičnoj infrastrukturi koja će služiti za vojnu i civilnu upotrebu, a najavio je i saradnju sa Kanadom i Nemačkom.
U kontekstu Zaopadnog Balkana izrazio je spremnost Crne Gore da pomogne u očuvanju mira i sigurnosti.
Sastanku Rutea sa Spajićem prisustvovali su potpredsednik vlade za bezbednost i odbranu Aleksa Bečić, potpredsednik vlade za međunarodne odnose i ministar inostranih poslova Ervin Ibrahimović, ministar odbrane Dragan Krapović.
Rute se odvojeno sastao sa predsednikom države Jakovom Milatovićem nakon čega će se obratiti studentima Fakulteta političkih nauka u Podgorici.
Nije planiran sastanak generalnog sekretara NATO-a sa predsendikom Skupštine iz redova Nove srpske demokratije (NOVA) Andrijom Mandićem, čija se stranka otvorno protivila ulasku Crne Gore u Severnoatlanski savez.
Crna Gora je članica NATO od juna 2017. godine od kada doprinosi zajedničkim naporima Alijanse u jačanju kolektivne odbrane kroz angažmane pripadnika Vojske Crne Gore u zajedničkim misijama. Od učlanjenja na ovamo, Crna Gora je povećala izdvajanja za odbranu, za koju je u poslednjih devet godina izdvojeno skoro milijardu evra.
Tokom prošlogodišnjih požara u okolini Podgorice, države članice NATO su pomogle Crnoj Gori u gašenju požara, kroz NATO Centar za koordinaciju odgovora na katastrofe, kome se Vlada Crne Gore obratila za pomoć.
