Danas je Međunarodni dan koji su UN ustanovile u znak sećanja na eksploziju u sovjetskoj nuklearnoj elektrani u Černobilju, u Ukrajini, 1986, kada je poginulo ili ubrzo od radijacije umrla 31 osoba, stotine hiljada ljudi su raseljene, a nuklearnim materijalom su bili zagađeni deo Sovjetskog Saveza i drugih zemalja Evrope.
Prikriven odlukama vlasti Sovjetskog Saveza u to vreme, pravi broj smrtnih slučajeva i bolesti izazvanih nuklearnom nesrećom u Černobilju postao je jasan tek posle više decenija, piše Bi-Bi-Si (BBC).
Prema zvaničnom, međunarodno priznatom broju žrtava, 31 čovek je umro od direktnih posledica katastrofe u Černobilju.
Ujedinjene nacije procenjuju da se samo 50 smrtnih slučajeva može direktno pripisati katastrofi.
Godine 2005, predviđeno je da bi dodatnih 4.000 ljudi na kraju moglo umreti kao posledica izloženosti zračenju.
Međutim, istraživanje Kejt Braun, istoričarke nauke sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT), sugeriše da je senka Černobilja mnogo veća nego što se mislilo.
Proleće je uvek bilo najprometnije doba godine za žene koje su radile u fabrici za preradu vune u Černigovu, na severu Ukrajine.
Više od 21.000 tona vune prošlo je kroz fabriku sa farmi širom zemlje tokom godišnjeg perioda šišanja ovaca. April i maj 1986. godine nisu bili izuzetak.
Radnice su radile u smenama od 12 sati dok su ručno sortirale gomile sirovog runa pre nego što je oprana i balirana.
Ali onda su žene počele da se razboljevanju.
Neke su patile od krvarenja iz nosa, druge su se žalile na vrtoglavicu i mučninu.
Kada su vlasti pozvane da istraže, otkrile su nivoe zračenja u fabrici do 180mSv/h.
Svako ko je izložen ovim nivoima bi za manje od minuta premašio ukupnu godišnju dozu koja se danas smatra bezbednom u mnogim delovima sveta.
Osamdeset kilometara dalje nalazila se nuklearna elektrana Černobilj.
Dana 26. aprila 1986. godine, reaktor broj četiri u elektrani pretrpeo je katastrofalnu eksploziju koja je otkrila jezgro i izbacila oblake radioaktivnog materijala u okolno područje dok je požar nekontrolisano goreo.
Ali, smatralo se da je Černigov daleko izvan zone isključenja koja je brzo stvorena oko pogođene elektrane, a očitavanja na drugim mestima u gradu pokazala su relativno nizak nivo radijacije.
„Područje je bilo žuto na mapama zračenja, što znači da grad nije bio jako pogođen“, kaže Kejt Braun.
„Ipak, u ovoj fabrici je bilo 298 žena koje su dobile status likvidatora, što je obično bilo rezervisano za one koje su dokumentovale izloženost tokom prvih dana sanacije posle nesreće“.
Hiljade životinja je poklano u oblasti oko Černobilja tokom evakuacije.
Braun veruje da je vuna nekih od ovih životinja izgleda pronašla put do fabrike u Černigovu zajedno sa drugom kontaminiranom vunom sa farmi obavijenih oblacima radioaktivnog materijala u severnoj Ukrajini.
U nedeljama i mesecima posle katastrofe u Černobilju, stotine hiljada vatrogasaca, inženjera, vojnika, policajaca, rudara, čistača i medicinskog osoblja poslato je u područje neposredno oko uništene elektrane u nastojanju da kontrolišu požar i topljenje jezgra i spreče dalje širenje radioaktivnog materijala u životnu sredinu.
