U Gazi, Iranu i Libanu je kakav-takav red jedva uspostavljen uslovnim primirjima uz uzajamne pretnje i, dok je sve „na staklenim nogama“, preti ponovna eskalacija.
Iran je pretrpeo tešku štetu, ali nedovoljnu da uzdrma njegov stav za pregovaračkim stolom. Njegovi saveznici Hezbolah – u Libanu i Hamas – u Gazi su oslabljeni, ali funkcioništu, i Izrael i dalje redovno izvodi napade na obe te grupe.
Izrelski premijer Benjamin Netanjahu je pod rastućim pritiskom da pretoči vojna dostignuća u jasnu dobit uoči izbora kasnije ove godine.
Predsednik SAD Donald Tramp koji se hvali svojim sposobnostima za sklapanje mira, i dalje, kako izgleda, nastoji da postigne nuklearni sporazum sa Iranom i širi mir na Bliskom istoku. Ali do sada pregovori nisu dali rezultate i dve zemlje su u rastućoj konfrontaciji oko Ormuskog moreuza.
Zaustavljene su velike vojne operacije, ali osnovne pritužbe, nastale mnogo pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, nisu rešene. Milioni ljudi i dalje su raseljeni i mnogi strahuju da bi borbe mogle da se nastave u svakom trenutku.
Primirja „ne rešavaju ništa, ona samo sprečavaju da stvari ne postanu gore“, rekao je Majkl Ratni, bivši američki ambasador u Saudijskoj Arabiji.
„Ona su deo odgovora na neposredni politički problem, odnosno da (Tramp) treba da se izvuče iz rata a ne može da reši kako to da uradi“, rekao je on.
Tramp nedeljama oscilira između pretnji velikim napadima na iransku infrastrukturu, kada je čak u jednom trenutku zapretio da će uništiti „celu jednu civilizaciju“, i pokušaja da se pregovorima dođe do sporazuma o iranskom nuklearnom programu i drugim sporovima koji traju decenijama.
On je ove nedelje produžio primirje, ali je rekao da će zadržati američku pomorsku blokadu iranskih luka. U sredu je rekao da će napadati iranske borbene čamce u Ormuskom moreuz kojeg je Teheran zapravo blokirao od početka rata što je izazvalo svetsku energetsku krizu.
Iran javno nije nagovestio da je spreman na ustupke oko svog nuklearnog programa, balističkih raketa ili pružanja podrške svojim saveznicima u regionu. Iran kaže da će moreuz ostati zatvoren dok SAD ne ukinu blokadu i dok Izrael ne zaustavi napade na grupe koje podržava Iran kao što je Hezbolah.
Ni jedna strana, kako izgleda, ne želi rat u punom obimu, a nova runda pregovora o primirju planirana je za danas u Pakistanu.
Na osnovu izjava iranskih lidera preko društvenih mreža, oni su izgleda zaključili da mogu da izdrže blokadu duže nego što Tramp može da izdrži rastuće cene goriva i svoj nepopularan rat, posebno s predstojećim izborima na sredini svog mandata, za američki Kongres krajem ove godine.
Džon Alterman, iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, rekao je da Trampov učinak pokazuje da su njegovi instikti idu u pravcu pravljenja udarnih naslova u medijima i objavljivanja brzih rezultata.
„Najvidljiviji deo borbi je prestao, ali manje vidljivi napori se nastavlju punom parom. Primirja mogu da izgedaju udobna, ali zamrzavaju neodrživu praksu, dok (bar) jedna strana osećaj da rešenje sukoba nije hitno“, rekao je Alterman.
Primirje u Lbanu dogovoreno prošle nedelje, uglavno se drži izvan pogranične oblasti gde se borbe nastavljaju. Izrael je ukazao na planove za okupaciju delova južnog Libana neograničenog trajanja. Hezbolah kojeg podržava Iran i koji nije zvanična strana u primirju, traži da se Izrael povuče.
Tramp je u četvrtak, posle sastanka izrelskih i libanskih zvaničnika u Beloj kući, objavio da se primirje u Libanu produžava za još tri nedelje.
SAD i Izrael traže od Vlade Libana razoružavanje Hezbolaha što je Bejrut pokušao pre izbijanja najnovijih borbi. Libanski lideri međutim priznaju da imaju ograničene mogućnosti za to i njhihovi napori su dali malo rezultata pošto je Hezbolah zadržao mogućnost da ispaljuje hiljade raketa i dronova ka severnom Izraelu poslednja dva meseca.
Primrje jeste određeni predah dok je Bejrut nespreman da rizikuje građanski rat direktnim suprostavljanjem borcima Hezbolaha i to dok Izrael okupira libansku teritoriju.
U Gazi je primirje koje su u oktobru izdejstvovale SAD, dovelo do oslobađanja poslednjih preostalih talaca Hamasa i zaustavilo glavne vojne operacije. Ali Izrael i dalje napada na, kako kaže, vojne ciljeve. Bilo je i povremenih napada na izraelske snage.
Izrael kaže od razoružavanja Hamasa koje ta militantna grupa ne pokazuje nameru da obavi, zavise njegovo povlačenje iz polovine Gaze koji je pod kontrolom izraelskih snaga, povratak stotina hiljada raseljenih, uspostavljanje nove političke uprave i početak preko potrebne rekonstrukcije onoga što srušeno ratom od 2023.
Zbog toga u Gazi većina među dva miliona stanovnika i dalje živi u šatorima ili ruševinama svojih domova, a da na vidiku nema kraja njihovih patnji.
Odbor palestinskih tehnokrata uspostavljen je da privremeno vlada Gazom, ali Izrael im nije dozvolio da uđu iz Egipta, te Hamas i dalje vlada polovinom te teritorije, dok drugu polovinu drži izraelska vojska.
