Bivši zaposleni na Juronjuz Srbija (Euronews) izjavili su danas, povodom godinu dana od kada su se ogradili od nepotpisanog saopštenja te medijske kuće kojim je traženo da se prekine studentska i građanska blokada Radio-televizije Srbije (RTS), da bi i danas reagovali na isti način kao i tada.
Televizija Juronjuz pozvala je 18. aprila 2025. godine, u nepotpisanom saopštenju, nadležne organe da omoguće rad RTS-a koji je tada bio blokiran, od čega se 78 zaposlenih ogradilo tvrdeći da je to urađeno bez njihovog znanja, što je dovelo do toga da pojedini dobiju otkaz, a pojedini sami napuste posao.
Bivša novinarka Juronjuza Marija Šehić rekla je na konferenciji u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS) da su, nakon što je 78 zaposlenih potpisalo to ograđivanje, svi znali šta ih čeka.
„Očekivali smo to. Svi koji smo se potpisali ispod tog saopštenja, znali smo šta otprilike može da usledi. Ja sam očekivala da u narednom periodu usledi otkaz“, navela je Šehić, dodajući da je na toj televiziji postojala cenzura, a da su oni koji nisu pristajali na nju – sklonjeni.
Ocenila je da bi svi novinari danas reagovali isto kao i tada, jer im „ovo što rade ne dozvoljava da ćute na takve stvari“.
Šehić je dodala da ne želi da se sve to zaboravi, ali da želi „da svi ti ljudi koji im nisu dozvoljavali da rade posao, koji su želeli da ukaljaju tu televiziju i novinare zarad sopstvenih interesa“, znaju da bivši zaposleni to neće zaboraviti i da će se truditi da nijedna redakcija ne dođe u takvu situaciju.
Još jedan o bivših novinara Stefan Goranović kazao je da je nepotpisano saopštenje u ime redakcije bilo „sve ono što mi (novinari) nismo“.
„Novinari i ljudi koji su radili na Juronjuzu, jednostavno ne koriste takav rečnik. Jednostavno se time ne bave. Mi smo godinama radili u redakciji u kojoj je u početku bilo skepse, ali vrlo brzo mi smo bili ti koji su razvejali sumnje da ćemo raditi za vlast i trudili smo se da nam jedino zakon i kodeks budu vodilja kada izveštavamo. Mislim da je to razlog što smo mi digli glas u roku od nekoliko sati“, rekao je Goranović.
Naveo je da je na Juronjuzu bilo novinara koji su bili kažnjavani zbog postavljanja pitanja na konferencijama za novinare, a pojedini i finansijski „zato što su odbili da postave naručeno pitanje predsedniku države“, kao i zbog načina izveštavanja.
Bivši novinar Juronjuza Miloš Milić ocenio je da je to saopštenje bilo prvi put da su zaposleni javno izneli šta se dešava u redakciji, kao i da je to bila kulminacija višemesečnih unutarredakcijskih trvenja, otpora ljudi, njihovih kažnjavanja.
„Neki od kolega su na kraju otišli i na terapije kod psihijatra, počeli su da piju lekove za smirenje. To su zaista traumatični periodi za mnoge moje kolege – i za ove koji su na kraju dobili otkaz, kao i za ove koji su pre i posle toga sami odlazili“, rekao je Milić.
Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) Dragana Bjelica kazala je da bi na današnjem skupu govorilo mnogo više novinara, ali da im „stomak to ne da“.
„Ako bi se tako gledalo, politički komesari na medijskim i uredničkim funkcijama u Juronjuz Srbija su uspeli, jer pobedu nad javnim svedočenjem odnela je mučnina koju izaziva pomisao na dešavanja kada je u redakciji počela da dominira sila hijerarhije, a ne novinarskog znanja, iskustva i argumenata, kada je za neljudske postupke štit postala politička podobnost, a za ukazivanje na cenzuru sledio je napad, izokretanje i laž“, rekla je Bjelica.
Prema njenim rečima, „oterani“ iz Juronjuza ne mere se samo otkazima, tehnološkim viškovima, neprodužavanjem vremenski ograničenih ugovora, već su mnogi zbog promene uređivačke politike otišli sami.
„Nije došao neki političar ili ekonomski moćnik da rasteruje novinare, snimatelje i kolege iz tehnike, već su to prevashodno uradile dve postavljene koleginice Minja Miletić i Dragana Pejović“, navela je Bjelica.
