Šef belgijske diplomatije Maksim Prevo (Maxime Prevot) ove nedelje je boravio u poseti Zapadnom Balkanu, u poseti zemljama koje nisu u Evropskoj uniji (EU) ali sve teže da joj se jednog dana pridruže, preneo je belgijski javni servis RTBF.
Ne tako davno, te zemlje bile su deo jedne države – Jugoslavije, države stvorene posle Prvog svetskog rata koja se raspala tokom krvavog rata 90-ih godina.
Od tada, razne republike koje su činile Jugoslaviju krenule su različitim putevima. Dve najzapadnije zemlje pridružile su se EU: Slovenija, domovina bicikliste Tadeja Pogačara, 2004. godine, i Hrvatska, koja je morala da čeka do 2013. godine. To je poslednja zemlja koja se pridružila Uniji.
Što se tiče ostalih zemalja koje su nastale iz bivše Jugoslavije, one su trenutno van EU: Bosna, Srbija, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija.
„Te zemlje je belgijski ministar spoljnih poslova posetio ove nedelje, jer sve one imaju potencijal da postanu članice EU ako se pogleda mapa Evrope – nalaze se između Centralne Evrope i Mediterana, formirajući neku vrstu praznine na mapi EU. A to nije beznačajno“, ocenjuje RTBF.
Balkan predstavlja važan entitet u smislu stabilnosti za jugoistočnu Evropu. A danas je stabilnost, baš kao i bezbednost i strateška autonomija, postala ključni koncept u evropskom rečniku, odražavajući novi prioritet.
Prevo je stoga podsetio ove zemlje da su deo Evrope, ali sa veoma različitim situacijama. Jer pridruživanje EU zahteva značajne reforme u oblastima pravosuđa, oporezivanja, borbe protiv korupcije i poštovanja osnovnih prava.
Zemlja koja je najdalje odmakla u procesu je Crna Gora. „Vi ste već deo evropske porodice“, rekao je Prevo.
Pregovori dobro napreduju, do te mere da se govori o mogućem pristupanju te zemlje za dve godine.
Severna Makedonija takođe sanja o pridruživanju Uniji, ali su pregovori zastali. Počeli su pre 25 godina uz rizik da prevlada obeshrabrenje. I ako se to desi, nema sumnje da će na Balkanu početi da kruži još jedan narativ – Koliko god se trudili, Evropa vas zapravo ne želi.
Srbija, Bosna i Kosovo su još daleko od pridruživanja EU, dodaje RTBF.
Srbija, kao najveća zemlja bivše Jugoslavije, zvanični je kandidat od 2011. godine, alu održava bliske veze i sa Moskvom i sa Pekingom i „teško da je na putu ka pristupanju“ EU, smatra belgijski jai servis.
Za Bosnu, još jednog kandidata za članstvo, takođe ništa nije jednostavno. Što se tiče Kosova, situacija je još komplikovanija: ono još nije zvanično priznato kao kandidat za članstvo jer pet zemalja članica EU, uključujući Španiju, još uvek ne priznaju njegovu nezavisnost.
Osim Crne Gore i možda Severne Makedonije, pristupanje cele bivše Jugoslavije EU neće biti uskoro.
Ako tim zemljama treba poslati poruku, ona bi bila sledeća – pridruživanje EU ostaje moguće, pod uslovom da to zaista želite i da ste spremni da preuzmete sve neophodne obaveze, kao što je to učinila Crna Gora.
U međuvremenu, Belgija i druge evropske zemlje mogu samo da ojačaju dogovore o saradnji u pravosudnim, policijskim i vojnim pitanjima, kako bi integrisale ove balkanske zemlje u Evropu. U suprotnom, EU rizikuje da ostave otvoren prostor za Rusiju ili Kinu.
Ukratko, Balkan predstavlja važan, ali složen izazov za Evropu, a to je održavanje dobrih odnosa sa susedima. A svi dobro znamo koliko susedski sporovi mogu da otruju odnose, dodao je RTBF koji je na svom sajtu pored teksta preneo mapu Evrope i fotografiju Prevoa sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
