On je na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se razmata više zakona o trgovini i zaštiti potrošača, rekao da je Glamočić u tom periodu „napredovao jedino u marketingu“.
„Zakoni o trgovini i zaštiti potrošača se donose, ne zbog evropske agende, već zbog građana Srbije. Što se tiče napretka u evropskim integracijama vladajuća koalicija za četiri godine u Srbiji nije otvorila ni jedno poglavlje, a Albanija je za 13 meseci otvorila sva“, rekao je Aleksić.
Glamočić je, replicirajući Aleksiću, rekao da su neki proizvodi koji su i deklarisani kao sirevi sadržali i 50 odsto palminog ulja i da je Srbija prva koja je obeležila te proizvode koji, kako je rekao, nisu postojali pre 15 godina, i da je tehnologija u međuvremenu napredovala.
„Mi smo prvi obeležili nešto što se zove sir, a sadrži palmino ulje. Zovu me zbog toga i iz drugih zemlja, regiona, pitaju i u EU. Borićemo se sa raznim obmanama narednih godina jer tehnologije napreduju. EU je nedavno donela, neću da kažem da nas je kopirala, ali ima i toga, da ne može da se nešto zove slanina, što u sebi nema mesa“, rekao je Glamočić.
Dodao je, govoreći, kako je rekao, o uspehu, da su do sada iz budžta za poljoprivredu isplaćene 43 milijarde dinara ili deset odsto više od plana, te da su netačne tvrdnje da nema para i da se troše na Ekspo, stadion, fontanu.
Naveo je da u Bavarskoj subvencije po govečetu iznose 100 evra, a u Srbiji 100.000 dinara za junicu, 55.000 dinara za kravu i 19 dinara po litru mleka na ime premije.
Istakao je da Srbija nema problema ni sa mineralnim đubrivom jer se dovoljno proizvodi NPK u zemlji, a da su azotna đubriva na vreme uvezena. „Ova vlada uvek ide korak pre vremena“, rekao je Glamočić.
Uzvratio mu je Aleksić da Vlada treba da donese zakone koji obezbeđuju ambijent za zadovoljenje interesa i potrošača i trgovaca i da poređenje poljoprivrednika Bavarske i Srbije „vređa inteligenciju“.
„Rezultate vašeg rada pokazuje strategija razvoja poljoprivrede koja je važila do 2024. godine i u kojoj ste naveli da su za 10 godina pali svi parametri, od broja domaćinstava do rasta poljoprivrede. Poljoprivreda Srbije godišnje proizvede vrednost od pet-šest milijardi evra godišnje, a Holandija koja je nekoliko puta manja, 100 milijardi evra“, rekao je Aleksić.
Naveo je da za poljoprivredu mora da ima novca u budžetu jer će hrana biti najjače oružje u svetu i da ne postoji veći prioritet, ni Ekspo, stadion, fontana.
Glamočić je, odgovarajući Aleksiću, rekao da je učestvovao u izradi strategije razvoja poljoprivrede koja je istekla 2024. godine i da su „njeni temelji urađeni ranije, radila ih je druga ekipa, kao i da je strategija ostvarena u suštini“.
„Srbija spada u retke zemlje koje imaju prehrambeni suverenitet“, ocenio je Glamočić.
