SAD i Iran počeli su danas pregovore u Pakistanu, samo nekoliko dana posle objave o postizanju krhkog, dvonedeljnog primirja u ratu započetom 28. februara, a u kojem je do sada poginulo više hiljada ljudi.
Iranska državna novinska agencija javila je da su pregovori tri strane počeli pošto su ispunjeni preduslovi Irana, uključujući smanjenje izraelskih napada na južni Liban, i posle odvojenih sastanaka američkih i iranskih zvaničnika sa pakistanskim premijerom Šebazom Šarifom.
Nisu dati dodatni detalji, ni komentar SAD.
Američki funkcioneri predvođeni potpredsednikom Džej Di Vensom (JD Vance) i iranski predvođeni predsednikom Parlamenta Mohamadom Bagerom Kalibafom razgovarali su da krenu dalje od primirja koje je već ugroženo dubokim neslaganjima i nastavljenim izraelskim napadima na Hezbolah u Libanu.
„Ne mogu da kažem da li sede u istoj sobi ili u odvojenim sobama, ali razgovori su počeli i dobro napreduju“, rekao je jedan pakistanski zvaničnik upoznat sa mirovnim naporima koji nije želeo da mu se navede ime, pošto nema dozvolu da razgovara sa medijima.
Visoki zvaničnik Bele kuće potvrdio je da su direktni trilateralni razgovori američke i iranske delegacije sa Pakistancima u toku, a to su isto ranije rekli pakistanski izvori, prenela je britanska televizijska mreža Bi-Bi-Si (BBC).
Zvaničnik je dao više detalja o tome ko je u prostoriji na strani SAD. Kao što se izveštavalo najužu delegaciju čine potrpedsednik SAD Džej Di Vens, specijalni izaslanik Stiv Vitkof (Steve Whitkoff) i zet predsednika Donalda Trampa (Trump) Džared Kušner (Jared Kuschner).
Prema tom zvaničniku u široj američkoj delegaciji su savetnik za nacionalnu bezbednost Endru Bejker (Andrew Baker), i savetnik za azijske poslova Majkl Vens (Michael Vance).
Američki stručnjaci iz raznih oblasti o kojima se razgovara takođe su prisutni u Islamabadu, rekao je taj zvaničnik i dodao da ih drugi stručnjaci podržavaju iz Vašingtona.
Iran je utvrdio delove svog ranijeg predloga, a iranska delegacija prenela je iranskoj državnoj televiziji da je predstavila neke ideje iz tog plana kao „crvene linije“ na sastancima sa Šarifom.
Tu je uključena i nadoknada za štetu izazvanu američko-izraelskim napadima pokrenutim 28. februara i oslobađanje zamrznute iranske imovine.
U ratu je poginulo najmanje 3.000 ljudi u Iranu, 1.953 u Libanu, 23 u Izraelu i više od deset u arapskim zalivskim državama.
Iranska blokada Ormuskog moreuza je u velikoj meri od globalne privrede odsekla Persijski zaliv i njegov izvoz nafte i gasa, što je uticalo na ogroman porast cena energenata. Napadi su izazvali trajnu štetu na infrastrukturi više od šest zemalja na Bliskom istoku.
U međuvremenu Izrael je nastavio sa napadima na Liban posle izjava da se primirje ne odnosi na tu zemlju. Iran i Pakistan se sa tim nisu složili.
Libanska državna novinska agencija javila je da je najmanje troje ljudi poginulo danas. Nije bilo prijava o napadima na Liban tokom popodneva.
Iran i SAD izneli su suprotstavljene predloge pred razgovore, čime se odražava veliki jaz između njih po ključnim pitanjima.
Iranski predlog u 10 tačaka poziva na garantovan kraj rata i traži kontrolu nad Ormuskim moreuzom. To uključuje i borbu protiv iranskih regionalnih saveznika, jer se eksplicitno traži i prekid izraelskih napada na Hezbolah.
